1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Iskustvo sa zloglasnim Štazijem za primer

Nemci su uspeli da se obračunaju sa nimalo svetlom prošlošću: nacizmom i tamnom službom državne bezbednosti – Štazijem. Ovo drugo iskustvo pokušavali su da iskoriste Rumuni i Bugari, ali nisu toliko uspešni.

Arhive Štazija otvorene za javnost

Arhive Štazija otvorene za javnost

Pojam suočavanja sa prošlošću je bio aktuelan još 60-ih godina, u nekadašnjoj Zapadnoj Nemačkoj: tada je čitava jedna generacija mladih Nemaca protestovala jer nije bilo suočavanja sa vremenom nacizma. Tek mnogo kasnije, došlo je do pravog suočavanja sa prošlošću – posle sloma komunističke diktature u DDR-u i posle ponovnog ujedinjenja. Borci za građanska prava u istočnoj Nemačkoj su krajem 1991. izdejstvovali da javnost dobije pristup dokumentima bivše istočnonemačke službe državne bezbednosti – pre svega naučnici i žrtve te službe. To se desilo i pored protivljenja vlada Helmuta Kola i velikog broja političara.

Otvaranje starih dosijea je odmah izazvalo veliko interesovanje, pre svega u nekadašnjim socijalističkim bratskim zemljama. Posebno su se Bugarska i Rumunija zanimale za rad takozvanog „ureda za dokumenta Štazija“ (bivše istočnonemačke Službe državne bezbednosti) na čijem čelu se nalazio stari istočnonemački borac za građanska prava Joahim Gauk.

Služba još drži položaje

Istoričar Georg Herbstrit kaže da je Gaukova služba bila uzor za Rumune: „Nemački zakon o otvaranju dokumentacije bio je model i za odgovarajući rumunski zakon, koji je, doduše, poprilično razvodnjen. Ali, Rumuni su se kada je o tome reč uvek ugledali na Nemce.“

Nikolaj Čaušesku (desno) stvorio tajnu policiju od 200.000 ljudi. Na slici: sastanak sa zapadnonemačkim predsednikom Rihardom fon Vajczekerom u Bonu 1984. godine

Nikolaj Čaušesku (desno) stvorio tajnu policiju od 200.000 ljudi. Na slici: sastanak sa zapadnonemačkim predsednikom Rihardom fon Vajczekerom u Bonu 1984. godine

Slično je bilo i u Bugarskoj. No, i pored svih aktivnosti građanskog društva, otvaranje dosijea je u Rumuniji počelo tek početkom 2000. godine, a u Bugarskoj – 2007. Obe zemlje još imaju probleme sa raščišćavanjem prošlosti. „Stare elite su još na jakim pozicijama. Bivši ljudi Sekuritatee su sada u biznisu, medijima, politici, u parlamentu. Utoliko suočavanje sa prošlošću nije donelo mnogo. Ali, obrada prošlosti je prisutna u medijima, njome se bave naučnici, i to je bar nešto“, kaže Herbstrit.

Za to ima razumevanja i Joahim Ferster, nemački stručnjak za dokumenta Štazija, koji je više puta boravio u Bugarskoj. On smatra da su u Nemačkoj vladale specifične okolnosti: „To je posebna situacija kada jedna tajna služba kompletno nestane, kao što je kod nas bio slučaj, dok drugde ipak postoji određeni kontinuitet države i institucija.“

Autori: Keno Ferzek / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 02.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PSgd
  • Datum 02.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/PSgd