1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

"Ishod referenduma o ustavu EU utiče i na prijem novih članica"

Vodeći stručnjak za Balkan Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbendost, Franc-Lotar Altman, u Parizu je pratio izjašnjavanje Francuza o evropskom ustavu. U intervjuu za Dojče vele iznosi bojazan da bi negativan ishod jučerašnjeg glasanja mogao da utiče i na prijem balkanskih država u Uniju.

Posle francuskog ne evropskom ustavu glasniji će postati oni koji će Turskoj ali i SCG umesto članstva nuditi privilegovano partnerstvo sa EU, smatra ekspert za Balkan iz Berlina, Franc-Lotar Altman

Posle francuskog "ne" evropskom ustavu glasniji će postati oni koji će Turskoj ali i SCG umesto članstva nuditi privilegovano partnerstvo sa EU, smatra ekspert za Balkan iz Berlina, Franc-Lotar Altman

DW: Kako se odbijanje ustava Evropske unije u Francuskoj održava na proces prijema novih članica odnosno proširenaj Unije?

ALTMAN: Tačno je da ovime čitav proces proširenja biva pomalo ugrožen. Što se Bugarske i Rumunije tiče, to je verovatno gotovo jer je već sve potpisano. Tu preostaje samo da budu ispunejni još neki uslovi pa bih rekao da za Bugarsku i Rumuniju ne bi trebalo da ima problema. Čini mi se da isto važi i za Hrvatsku. I tu je, u principu, zapravo već doneta odluka da razgovori treb ada počnu samo je pitanje kada. Ali, ako se govori o daljim perspektivama proširenja, posle ovog neuspelog referenduma već se može staviti poneki znak pitanja. S jend estrane je ukazivano da je ovaj ustavni sporazum neophodan kako bi dalje proširenje tehnički uopšte bilo izvodivo, kako bi strukture Evropske unije bile spremne za sledeća proširenja. Sada treba razmotriti da li i bez ovogo ugovora mogu da budu stvoreni preduslovi za proširenje. Zatim, najavljeno je da će se ubuduće, posebno u Francuskoj, građani izjašnjavati o prijemu novih zemalja u Evropsku uniju. Ovde u Parizu se povremeno primećuje da je ovo «ne» nacrtu ustava predstavljalo i «ne» proširenju. Tvrdi se, naime, da su građani umorni stalnih proširenja koja im se odozgo nameću. Ako je to tačno, onda se mora dobro razmisliti šta treba činiti. Smatram da Brisel sada mora da osmisli način da zapadnom Balkanu i Turskoj jasno stavi do znanja da ne odustaje i da pošalje jasne signale da će ispuniti obećanje dato na samitu u Solunu. To je problem kojim će morati da se pozabave Evropska komisija i samit EU 16. juna.

DW: Znači lito da su građani Evropske unije protiv njenog daljeg proširenja u toj meri da žele da ga spreče?

ALTMAN: Rekao bih da su građani, pogotovu zbog aktuelne relativno teške ekonomske situacije, takvim pitanjima preopterećeni. Oni se pitaju čemu uopšte pšroširenje ako ni u postojećim okvirima nema, recimo, dobre politike privrednog razvoja. Skepsa je sveprisutna i protiv toga se mora delovati. Neophodno je izneti prave argumente jer je isticanje činjenice da se proširenjem garantuju stabilost i bezbendost čitave Evrope za stanovništvo u ovom trenutku suviše apstraktno.

DW: Hoće li saad i Evropska komisija morati da uspori ili zaustavi procese približavanja poput rada na ugovorima o stabilizaciji i pridruživanju?

ALTMAN: Ne verujem da je tako. Verujem da će se rad na tome nastaviti. Verujem da će, na primer, biti ispoštovan termin početka pregovora sa Turskom 3. oktobra. No, oni koji naglašavaju da je ishod tog procesa otvoren biće sve glasniji. Sve će glasniji biti i oni koji se zalažu za takozvano privilegovano partnerstvo a ne za punopravno članstvo Turske. Ta će opcija privilegovanog partnerstva biće predlagana i za zapadni Balkan. To, međutim, uveren sam, neće omesti Evropsu komisiju da dalje radi na proširenju i integraciji i ovog regiona u Evropsku uniju.

DW: Koliko će slabljenje evropske perspektive uticati na politiku u zemljama koje očekuju prijem – na reforme u Turskoj ili opstanak državne zajednice Srbija i Crna Gora, na primer?

ALTMAN: Ne očekujem da će se Srbija i Crna Gora raspasti zbog problema u Evropskoj uniji. Čini mi se da evropska perspektiva zapravo samo jača želju Crne Gore da u nju samostalno uđe. Ali, tu je i pitanje Kosova. Reč je o tome šta se Srbiji može ponuditi kako bi po tom pitanju načinila ustupke. Tu je perspektiva ulaska u EU bila glavni mamac. Ako bi se to sada stavilo u pitanje, otežan bi bio i proces pregovora o Kosovu. Zbog svega toga Evropska komisija i samit Evropske unije moraju da pošalju jasnu poruku da se proširenje nastavlja. U stvari, upravo stoga što se ovime otvaraju neka pitanja, Komisija mora da osmisli kako može da pruži dodatnu podršku, pre svega u oblasti ekonomije ali i u oblasti usklađovanja pravnih sistema i sličnog kako bi pokazala da nije promenila stav.
  • Datum 30.05.2005
  • Autor Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8UY
  • Datum 30.05.2005
  • Autor Filip Slavković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8UY