Irska će nas naučiti kako se štedi

Šest meseci je Kipar bio na čelu Evropske unije. Prvo predsedavanje ove ostrvske članice EU, međutim, neće u istoriju ući kao izuzetno uspešno. Kipar je previše bio okupiran svojim finansijskim problemima da bi se uhvatio u koštac sa mnogo većim zalogajem, kao što je kormilarenje Unijom od 27 članica. I to po dosad najuzburkanijem moru.

Dežurni optimisti

Mnogima se pri pomisli da će od jedne krizne države kormilo danas (1.1.2013.) preuzeti država koja je kao prva zatražila pomoć Brisela u izlasku iz dužničke krize i tako, naravno uz Grčku, postala njen neslavni simbol. Ali situacija sa Irskom se u mnogočemu razlikuje od ostalih članica EU pogođenih krizom.

Šta više, dolazak Irske na čelo EU upravo u trenutku kada se Unija nalazi u prelomnoj situaciji u kojoj je kriza delom prebrođena, ali još uvek „preti“. Političari okupljeni oko sadašnjeg irskog premijera Enda Kenija važe u Briselu za izvrsne menadžere u savladavanju finansijskih poteškoća ali i kao izvrsni pregovarači. Irski ministar spoljnih poslova Imon Gilmor nedavno je sa Vašingtonom uspeo da sklopi ugovor o slobodnoj trgovini koji bi mogao da posluži i kao model za čitav EU. Ali Irci su posle svega što su proživeli od 2010. kada su morali da zatraže pomoć "Zaštitnog kišobrana" zbog posrnulih banaka, danas veliki optimisti. "Za nas je čaša polu-puna a ne polu-prazna", objasnio je Gilmor filozofiju službenog Dablina.

Voda iz česme

Shodno tome zvuči i irski slogan za predstojećih šest meseci: "Stabilnost, nova radna mesta, privredni rast". Pored trezvenosti koju su Irci pokazali u borbi protiv finansijske krize, ostrvljani su, za razliku od svojih istočnih, takođe ostrvskih suseda, zagriženi Evropljani. 1. januara 2013. Irci slave i 40 godina članstva u EU na čijem čelu su se već nalazili čak sedam puta. Stoga i ne čudi angažman kojim se u Dablinu pristupilo šestomesečnom predsedavanju. Za brojne sastanke preuređen je i Dablinski dvorac. Doduše i po ovom pitanju irski političari pokazali su da im je štednja trenutno najvažnija obaveza. Velike kompanije se doslovne otimaju oko toga ko će da sponzoriše predsedništvo, a na stolovima konferencijskih dvorana koje će u sledećih šest meseci primiti oko 15.000 diplomata, demonstrativno se servira voda iz česme, a ne skupa mineralna voda. Poslednje predsedavanje Irske Evropskom unijom 2004. koštalo je 110 miliona evra. Ovo koje je pred nama samo 60.

Poruka jugu

Irska svima želi da pokaže da je nakon teške krize na tržištu nekretnina koja je gotovo uništila celokupno bankarstvo, ponovno na nogama. Ove godine ističe paket mera za stabilizaciju irskog bankarskog sistema. Prema svim pokazateljima Irska bi uskoro mogla da računa na svež kapita na međunarodnom tržištu. I ostalima u Evropi, posebno na bogatom severu, stalo je do toga da "irski model" uspe. Jer, za razliku od juga, u Irskoj nije bilo protesta protiv radikalnih mera štednje. Dablin ispunjava svaki zadatak koju zadaje "Trojka". Vlade severnih članica EU stoga ne bi imale ništa protiv kada bi od Irske u sledećih nekoliko meseci bio poslat signal u pravcu juga: "Ugledajte se na nas i naučite kako se štedi".

Autor: Nenad Krajcer (dpa)
Odg. urednik: Jakov Leon