1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Iran: Nadgledanje „Made in Germany“?

Slike i snimci sa protesta pristalica iranske opozicije stižu preko interneta. Samo, da li je sve to bez znanja zvaničnog Teherana? Naravno da nije, piše Zidojče cajtung.

I ova fotografija sa protesta u Iranu prošla je kontrolu vlasti u Teheranu

I ova fotografija sa protesta u Iranu prošla je kontrolu vlasti u Teheranu

Svi ovih dana govore o internet-platformi „Tviter“ koja omogućava da se SMS-vesti najvećom brzinom nađu na nekoj vrsti oglasne table koju mogu da prate milioni korisnika širom sveta. „Idemo na demonstracije, molite se za nas“, ili: „Marš počinje ispred zgrade Teheranskog univerziteta“ – samo su mali deo takvih poruka. Demonstranti mogu da se konsoliduju i koordinišu zahvaljujući „Tviteru“, čiji su vlasnici ovih dana čak odložili tehničko održavanje te stranice kako iranska omladina i opozicija u ovim važnim danima protesta ne bi imala smetnje u komunikaciji.

Nemačko-finski koncern „Nokija-simens“ navodno radio na sistemu koji vlastima u Teheranu omogućava kontrolu sadržaja na internetu

Nemačko-finski koncern „Nokija-simens“ navodno radio na sistemu koji vlastima u Teheranu omogućava kontrolu sadržaja na internetu

Ali, neko je morao da se pobrine i za otrežnjenje. „ Zidojče cajtung“, pozivajući se na „Vol strit džurnal“ prenosi da su vlasti u Iranu prošle godine postavile jedan od najboljih sistema za nadgledanje elektronske komunikacije svojih građana:

„Ko šta gleda i čita na internetu, ko kome šalje elektronsku poštu ili fotose – sve to lepo i precizno može da se prati iz ultramodernog kontrolnog centra u Teheranu. Prema navodima firmi koje su učestvovale u izradi tog sistema, iranski režim može da pretražuje elektronsku poštu, da je čita, pa čak i da menja njen sadržaj. A u firme o kojima je reč spada i nemačko-finski koncern za telekomunikacije „Nokija-simens“ koji je isporučio, kako kaže, ’relevantne delove’ sistema.

Jedan portparol tog koncerna morao je zbog događaja u Iranu da izađe pred novinare i odgovara na njihova pitanja o tome da li je u redu da takva firma bude u službi diktatorskog režima Mahmuda Ahmadinedžada. On je rekao da su važne komponente sistema Teheranu isporučene u drugoj polovini 2008. godine, dodavši da je sve bilo po zakonu i da se slična tehnika isporučuje mnogim zemljama kojima je potrebna u borbi protiv terorizma, trgovine drogom ili ostalih kriminalnih aktivnosti“.

„Umrežavanje“ BND-a i Simensa

U članku se navodi da je pomenuti koncern prodao oko 90 takvih sistema u 60 zemalja:

„Prema navodima stručnjaka firme ’Simens’, pomenuti sistem služi i za nadgledanje telefonske komunikacije. Što se tiče interneta, tehnika omogućava da se sadržaji špijuniraju tako savršeno da oni koji su špijunirani ne mogu ništa da primete. Korisnici interneta iz Irana prenose, međutim, da se mnoge internet-stranice koje pozivaju otvaraju bitno sporije nego što bi trebalo.

Centrala nemačke obaveštajne službe BND

Centrala nemačke obaveštajne službe BND

Već dugo nije nikakva tajna da i tajne službe održavaju kontakte sa koncernima za telekomunikacije kako bi došle do poverljivih informacija. Na primer, ’Simens’ i nemačke obaveštajne službe su dobro ’umreženi’. Veliki koncern ne samo što je glavni snabdevač nemačke obaveštajne službe BND, već je BND vrlo zainteresovan da ’Simens’ postavlja telefonske centrale po Bliskom istoku – i u Iranu. To nema nikakve veze sa privrednom saradnjom, ali ima mnogo veze sa špijunažom i kontrašpijunažom.

Obaveštajne službe traže da koncerni u teškim situacijama posluže kao neka vrsta njihove tehničke službe. Tu ima mnogo mogućnosti: da tajne službe indirektno dođu do elektronskih lozinki za razne sisteme, ili da inženjeri inzutra vide bunkere i razna postrojenja. Tema saradnje nemačke obaveštajne službe i ’Simensa’ u slučaju Irana za sada je samo predmet – spekulacija.

No, zna se da su obe strane zainteresovane za održavanje tesnih veza. Tako je obaveštajna služba BND pomagala ’Simensu’ kada bi pred taj koncern u arapskim zemljama iskrsavali razni problemi, uključujući i otmice ’Simensovih’ radnika. U upravi ’Simensa’ uvek je postojao jedan član zadužen za komunikaciju sa obaveštajnim službama. A one ne veruju ni najboljim prijateljima u inostranstvu: kada je devedestih godina građen kancelarov ured u Berlinu, nekoliko stranih firmi nije dobilo dozvolu da učestvuje u postavljanju telefonske tehnike, iz bojazni da, recimo, ne omoguće Amerikancima da prisluškuju centralu nemačke vlasti.“

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 23.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IWzv
  • Datum 23.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IWzv