Iran kupuje vreme, Zapad treba da kaže NE

List Rajniše post piše o sporu oko iranskog nuklearnog programa:

„Teheranski režim nije izolovan samo kada je reč o ljudskim pravima, nego se igra vatrom i kada je reč o nuklearnom programu. Iranski ministar spoljnih poslova Manučer Motaki istupio je ovog vikenda na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu u ulozi opasnog vanzemaljca: istina, nagovestio je spremnost za pregovore, ali nije pokazao nikakvo razumevanje za stavove drugih, čak ni interes za te stavove.

Kasno uveče predsedništvo zasedanja, obradovano njegovim iznenadnim dolaskom u Minhen, omogućilo mu je da govori sve u nadi da će se čuti pozitivna poruka iz Teherana. Ali, monolog u sitne sate izazvao je samo nezadovoljstvo: čule su se samo prazne floskule. Tako je potvrđena slutnja da je dogovor o iranskom nuklearnom programu još beskrajno daleko. Posle Motakijevog govora u Minhenu, svet ima još više razloga za strahovanja: ako Iran napravi atomsku bombu biće nemoguće zaustaviti trku u nuklearnom naoružavanju na Bliskom istoku“, upozorava list Rajniše post.

O istoj temi list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Motakijeva ponuda je najnoviji taktički manevar Irana u okvirima dugoročne strategije: prividno nešto nuditi Zapadu kako bi se dobilo na vremenu. To vreme Iran koristi za rad na nuklearnom oružju. Konkretno, ministar nudi trgovinu: u zamenu za 20 odsto obogaćenog urana iz inostranstva Iran će izvesti istu količinu slabo obogaćenog urana. Međutim, Iran odlučuje i o količini i o trenutku razmene. Motakijev predlog znači da bi Iran u inostranstvu nabavljao nuklearno gorivo kada mu je to potrebno. To je jednostrani posao u koji Zapad ne bi trebalo da se upušta“.

NATO bez jedinstvene teme i stava

O minhenskoj Konferenciji o bezbednosti list Noje osnabriker cajtung piše:

„Nema nikakve sumnje u svrsishodnost minhenske konferencije. Iz godine u godinu tu se donose dalekosežni zaključci o bezbednosti. Ove godine najvažnije je saznanje o dubini sumnji u pogledu zadataka NATO-a. Retko kada je bila očiglednija nesigurnost članica kada je reč o tome kako iznova definisati NATO kao stub njihove bezbednosti.

Odgovor bi morao da usledi najkasnije na jesen kada se usvaja nova strategija. Trebalo bi je usvojiti jednoglasno i to je sada teško – u svakom slučaju teže nego u vreme hladnog rata. Uostalom, od tih dana broj članica se udvostručio. Više ne postoje ni jedinstvena tema, niti jedinstvena opasnost. U kojoj meri to negativno utiče na efikasnost odlučivanja, vidi se na osnovu neuspeha da se osnuju zajedničke snage za brze intervencije i muka oko Avganistana. Ono što na okupu drži po snazi tako različite zemlje – pored zajedničkog uverenja – jeste ravnopravnost članica. Svaka zemlja ima jednako vredan glas i tako bi trebalo da ostane“, piše list Noje osnabriker cajtung.

na sledećoj strani:

Na vlast dolazi falsifikator izbora

Selektor Joakim Lev – oličenje pohlepe?

Na vlast dolazi falsifikator izbora

Povodom najverovatnijeg ishoda predsedničkih izbora u Ukrajini, u komentaru lista Noje osnabriker cajtung, pored ostalog se kaže:

„Sve prognoze ukazuju na pobedu Viktora Janukoviča. Ali, Ukrajina nije ništa dobila. Na čelu druge po veličini zemlje u Evropi biće čovek koji je falsifikovao rezultate izbora pre šest godina i koji je na taj način izazvao narandžastu revoluciju.

Ona je sada mrtva. Tadašnji polet završio se porazom, privreda je u slobodnom padu. Tri četvrtine građana živi na egzistencijalnom minimumu. I inflacija i nezaposlenost se izražavaju dvocifrenim vrednostima. Nekadašnji heroji narandžaste revolucije – predsednik u odlasku Viktor Juščenko i Janukovičeva protivkandidatkinja Julija Timošenko višegodišnjom borbom za vlast neodgovorno su paralisali zemlju. Nisu se izborili sa korupcijom, Ukrajini preti bankrotstvo. Ima razloga da se strahuje da će se haos nastaviti. Moguća su pravnička nadmudrivanja oko ishoda predsedničkih izbora, a postoji i mogućnost raspisivanja novih parlamentarnih izbora. Za Evropsku uniju takav razvoj situacije je nepovoljan – ona gotovo polovinu gasa uvozi iz Rusije, a četiri petine tog gasa prolazi kroz Ukrajinu“, piše list Noje osnabriker cajtung.

Selektor Joakim Lev – oličenje pohlepe?

O sporovima u vrhu nemačke fudbalske reprezentacije list Štutgarter nahrihten piše:

„Ono što se ovih dana u javnosti saznaje o natezanjima oko produžetka ugovora trenera reprezentacije Joakima Leva i njenog menadžera Olivera Birhofa svedoči o gubitku smisla za realnost, otuđenju i pohlepi za novcem i moći. Samo šteta koja je time nanesena imidžu reprezentacije navodi na pomisao da bi ih sve trebalo otpustiti. O Nemačkom fudbalskom savezu nije se uvek pozitivno pisalo ni u vreme bivšeg predsednika Gerharda Majera-Forfeldera, ali pod njegovim naslednikom Teom Cvancigerom frankfurtski klan postao je leglo intriga“, piše list Štutgarter nahrihten.

priredio: Nenad Briski

odg. urednik: Nemanja Rujević