Iračke izbeglice u kurdskom egzilu | Politika | DW | 19.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Iračke izbeglice u kurdskom egzilu

Kurdistanska prestonica u Iraku - Erbil, preplavljena je izbeglicama iz područja, koje su zauzeli sunitski borci. Biti izbeglica u ovom delu Iraka, prilično je teško. Neki su već odlučili da se vrate nazad.

Park Šar u samom centru iračke kurdistanske regionalne prestonice Erbil, deluje veoma umirujuće, s obzirom na mnoštvo malih bazena i fontana, koji osvežavaju prolaznike tokom vrelih letnjih večeri. Nalazi se u podnožju drevne Erbilove citadele, preko puta glavnog bazara, važi za turističku atrakciju. I danju i noću ovim parkom se prošeta veliki broj ljudi. Ali ovih dana je u parku Šar prometnije nego inače. Na desetina porodica, već nekoliko dana ovde provodi svoje večeri.

"Već na prvi pogled se može primetiti da nisu odavde", kaže Sardar Muhamed, koji živi nedaleko odatle. "Kurdske porodice ne dolaze tako kasno u ovaj park. Drugo, obično se ovde uveče mogu videti uglavnom muškarci. Ako se neko tu uveče i pojavi onda su to obično ljudi sa strane, turisti."

U međuvremenu je postalo jasno da gosti u parku nisu turisti, već interno raseljena lica, pobegla iz sukobima zahvaćenim regionima. Onog trenutka kada je pao Mosul, veliki broj ljudi je u panici i strahu, što od šiitskih boraca, što od moguće kontraofanzive snaga bezbednosti napustilo domove.

Očekujući najgore

Iako iračka vojska nije uzvratila, građani su u sve većem broju počeli da se sklanjaju. Samo u Kurdinstanu se trenutno nalazi 320.000 ljudi iz Mosula, Samare i Tikrita. Primetne su i gužve u saobraćaju. Na kontrolnom punktu kod Erbila mogu se videti ogromne kolone vozila. S vremena na vreme se naziru i grupe ljudi, koji vuku torbe i nose malu decu.

Prilazimo jednom džipu, u kojem sedi čovek po imenu Bašar. U vozilu je zajedno sa ženom i dvoje male dece. Već drugi dan su zaglavljeni u koloni. "Očekujem najgore", kaže Bašar. "Bombardovanja i vojne okršaje. Deca su nam uplašena. Prošle godine nam je auto dignut u vazduh i moja žena je u tom napadu bila povređena. Strahujemo za naše živote."

"Pobegli su oni, koji su imali novca"

Jedna od porodica koja večeri provodi u Šar parku došla je iz Samare, mesta u provinciji Salahadin, takođe zahvaćenoj krvavim okršajima između radikalnih džihadista ISIS i državnih snaga bezbednosti. "Situacija je veoma teška u Samari", kaže otac, insistirajući na anonimnosti. "Napada je bilo na sve strane, posle nekoliko dana morali smo da napustimo grad." Cela familija je prebegla u Erbil, majka, tetka, rođaci i osmoro dece (između 18 meseci starosti i devet godina).

Svi su dobro obučeni. Deca su lepo vaspitana. Stiče se utisak kao da su zajedno krenuli na odmor. Nikako se ne bi moglo reći da je reč o ljudima koji su u bekstvu. Jedna devojčica sa belim cvetom u kosi prilazi majci, koja joj odmotava čokoladu. Za to vreme otac priča o sumornim prilikama u rodnom gradu. "Ljudi su ovde ljubazni. Kao da smo u gostima. Novca da iznajmimo kuću nemamo. Nije bilo druge opcije, trenutno boravimo kod prijatelja."

Uprkos besplatnom smeštaju, pre ili kasnije moraće da se vrate u Samaru. "Niko ne zna koliko ćemo ovde ostati, ali mislim da ćemo morati uskoro da se vratimo kući. Erbil je veoma skup, a ja sam sasvim običan radnik. Ne radim za državu. Nemam stalne prihode. Ako ne radim, nemam novca. Istovremeno, neću pristati na bilo kakav posao, ja imam svoj ponos", priča zabrinuti otac.

Šerijat u Mosulu

U Mosulu su borbe okončane. Ujedinjene nacije (UN) izveštavaju o prvim povratnicima, a i sami građani svedoče o porodicama koje se vraćaju kućama i o tome kako se život u gradu postepno vraća u normalu. Iako je na snazi islamski zakon, Šerijat, neki meštani tvrde kako je u gradu navodno bolje, nego u vreme dok je tamo bila iračka vojska.

"Uklonjene su sve bezbednosne barikade u centru grada. Ljudi mogu normalno da se kreću", kaže novinar Mohamed Umar al-Kasi. "Vozio sam se taksijem od aerodroma do kuće. Dok je vojska bila ovde trebalo bi je pola sada da prođem sve kontrole. Ovoga puta sam kući stigao za par minuta. Zaustavili su nas dva puta i na kratko upitali odakle dolazim i gde ide - i to je bilo sve."

Strah od šiitske milicije

Ipak, u Samari se i dalje vode borbe, a napadi iz vazduha sve su izvesniji. Veći deo grada naseljen je sunitskom populacijom, zbog čega je strah od odmazde šiiskih boraca veliki. U gradu se pored ostalog nalazi i čuvena Al-Askari džamija - jedno od najvažnijih šiitskih svetih mesta u Iraku.

Neki su se već našli na meti radikalnih islamista. "U mojoj porodici ubili su troje", priča jedna žena, dok vezuje šal. "Odveli su mi muža i 18-godišnjeg sina. Milicija ih je još pre dve godine odvela u Bagdad. Od tada o njima ne znamo ništa."

Užasnim spletom okolnosti, njena ćerka je jedna od 11 žrtava napada u Samari, kada je projektil pogodio jednu stambenu zgradu. U trenutku dok nam to saopštava, najednom više nije raspoložena razgovor. Uspaničeno ubrzava sina, koji u odlasku dobacuje: "Razumite nas. Plašimo se, ali ostaćemo u Samari. Jer nemamo gde da odemo".