1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Ipak, samo vulkan ?

Nemački geofizičar Kristijan Hibšer, koji je letos bio u istraživačkoj misiji u istočnom delu Sredozemlja, tvrdi da je ono što Sarmast misli da je Atlantida, najobičniji vulkanski sediment u sloju soli

Brežuljak koji je američki arhitekta proglasio za akropolj Atlantide rezultat je vulkanske aktivnosti...

Brežuljak koji je američki arhitekta proglasio za akropolj Atlantide rezultat je vulkanske aktivnosti...

Američki arhitekta Robert Sarmast, koji tvrdi da je otkrio Atlantidu, rado sam sebe poredi sa Nemcem Hajnrihom Šlimanom koji je otkrio Troju, mada je većina tadašnjih naučnika smatrala da je u pitanju samo fantazija.

Slično danas većina arheologa i geologa misli o Sarmastovim tvrdnjama da je otkrio Atlantidu u moru istočno od Kipra, ali vrlo je verovatno da su ovog puta u pravu.Naime, kako se tvrdi, ono što je Sarmast proglasio akropoljem Atlantide na kilometar i po ispod površine mora samo je vulkanska lava.

Tako bar misli Kristijan Hibšer iz Geofizičkog instituta Univerziteta u Hamburgu.Hibšer je letos bio na holandskom brodu za naučna istraživanja ”Pelagia” u Sredozemlju.Uz pomoć sonarnih uredjaja i video kamera proučavano je morsko dno, pored ostalog i područje u kome je Sarmast navodno otkrio Atlantidu.

Prema Hibšerovom sudu brežuljak koji je američki arhitekta proglasio za akropolj Atlantide rezultat je vulkanske aktivnosti. Naime, umesto magme na površinu je kroz pukotine na dnu mora izbio vlažan sediment koji je prodro u debeo sloj soli i obrazovao brežuljak.”Uz pomoć naših uredjaja vidimo nekoliko stotina metara kroz morsko dno i tamo ispod je samo blato”, kaže Hibšer.

Rub duž brežuljka, koji je Sarmast proglasio za tri kilometra dug zid sagradjen ljudskom rukom, takodje je prirodna pojava. Naime, kada se masa sedimenta posle izbijanja iz utrobe zemlje nakrivi njen vrh utone, a na njegovom rubu stvaraju se udubljenja. Sarmastov zid bi tako bio rezultat takvog uleganja vrha brežuljka.

Osim toga, Amerikancu se zamera što je umesto realnih snimaka morskog dna pokazao samo raznobojne grafikone – povrh svega manipulisane.Grafika brežuljka je previsoka – ne samo navodni akropolj, nego i navodni zid u stvarnosti su mnogo niži nego što ih Sarmast prikazuje na grafikama.Jedino što hamburški geofizičar priznaje prema svemu sudeći nesudjenom pronalazaču Atlantide jeste da traga na pravom mestu.

Sloj soli debeo 800 metara, koji se nalazi ispod 400 metara vulkanskog sedimenta, nastao je prilikom isušivanja Sredozemnog mora kada je prekinuta njegova veza sa Atlantskim okeanom.Posle toga Sredozemno more se ponovo napunilo i delovi koji su bili suvi ponovo su potopljeni, pa tako i Amerikančev brežuljak.Sve se dešavalo pre najmanje pet miliona 600 hiljada godina – dakle, bar sto hiljada godina pre nego što se na Zemlji pojavio homo sapiens.

Geofizičar Hibšer smatra i da Atlantida nije mogla da potone zbog zemljotresa ili vulkanse erupcije.”Geološki procesi u istočnom Sredozemlju dobro su proučeni i jednostavno je nemoguće je da na tom mestu tolika površina propadne u more i to za kilometar i po”, kaže Hibšer.

Prema Platonu, Atlantida je potonula pre 11 hiljada 600 godina.Tada se završilo poslednje ledeno doba i zaista je porastao nivo mora, ali najviše za 130 metara.