Ipak neće biti tuče na Balkanu

Šta je tačno rekla Angela Merkel? „Ne bih želela da tamo (na Balkanu) ponovo postanu neophodni vojni sukobi“. Nemačka kancelarka je dodala: „Ne želim da sve vidim crno. Ali to se desi brže nego što čovek misli, da se svađa izrodi u tuču, a iz toga nastanu stvari koje niko od nas ne želi“.

Ipak, sačekajte, pre nego što počnete da kupujete konzerve, brašno i ulje, za ne daj Bože. Razmislimo prvo gde je to nemačka kancelarka rekla. Na susretu koji je upriličila njena stranka.

Dakle, poruka nije upućena ljudima sa Balkana, već nemačkoj javnosti, pre svega partijskoj bazi demohrišćana. Baza se većinski naljutila na „Mamu“, kako su kancelarku odavno nazvali od milja.

A zašto su se konzervativni slojevi naljutili? Zato što je Angela Merkel preko reda pustila sirijske izbeglice preko nemačko-austrijske granice, odbijajući da zemlju opasa bodljikavom žicom kao mađarski premijer Viktor Orban.

Šta je kancelarka potcenila?

Nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je partija reda i poretka koja je skeptična prema doseljavanju i koja u svojoj ideologiji ima i rečenicu koju je baš Merkelova jednom izgovorila: Multikulturalnost je mrtva. I sada ista ta kancelarka smatra da je nemoguće žicom zadržati ljude koji su rešili da pobegnu od zla i da se skrase u slobodi. Ona ponavlja svoju mantru: Uspećemo, savladaćemo izazov! Čak i kada je jasno da će u Nemačku do kraja godine doći milion izbeglica. Međutim, Angela Merkel je potcenila nekoliko stvari:

Prvo, njen optimizam je iziritirao njenog još konzervativnijeg koalicionog partnera Horsta Zehofera, koji vodi bavarsku verziju demohrišćana, Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU). On zahteva zatvaranje granica, tranzitne zone iz kojih bi se ljudi koji nemaju dokumente i koji dolaze iz „sigurnih zemalja“ odmah vraćali kući. Izgleda da sve više Nemaca misli kao Zehofer. Na desnom rubu političkog spektra populisti poput stranke Alternativa za Nemačku dobijaju sve više podrške. A jedna od partijskih zapovesti bavarskih konzervativaca jeste da desno od Zehoferove stranke ne sme biti mesta ni za jednu opciju. Dakle, odgovor Zehofera na univerzalnu humanost njegove koalicione partnerke bio je uključivanje desnog žmigavca i žučna koaliciona svađa.

Drugo, šefovi država i vlada Evropske unije uglavnom je ostavljaju na cedilu, ne želeći da ponesu deo tereta, a neki joj čak prigovaraju i „moralni imperijalizam“ zato što je postala „izbeglička majka“.

Treće, njene izjave da ne postoji gornja granica za ustavom zagarantovanu zaštitu politički progonjenih i ratom ugroženih jeste tačna, ali može biti za nju kobna. Jer joj i kod kuće i u Evropi prigovaraju da time direktno zove Sirijce iz turskih, libanskih i jordanskih izbegličkih kampova da dođu u Nemačku.

Defanzivni refleks

Koliko je Angela Merkel usamljena u svom konzervativnom okruženju može da se vidi iz činjenice da je bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, isti onaj koji je u Merkelovoj donedavno video oličenje kapitalističkog zla, sada izjavio da je ponosan na Angelu Merkel zbog njenog držanja u izbegličkoj krizi. Kada demohrišćansku kancelarku hvali zakleti levičar, dok njeni konzervativni sledbenici sve glasnije negoduju, onda je njena pozicija nezahvalna.

Zato je upozorenje od mogućih vojnih sukoba na Balkanu nastalo iz defanzivnog refleksa Angele Merkel. Ona u stvari svojoj bazi kaže: Ako ne primimo izbeglice, izbiće rat. To jeste implicitno pokušaj moralne ucene, koji je nastao jer se najmoćnija žena sveta našla u političkom škripcu. Nemačka kancelarka postaje sve manje omiljena i u njenoj vladi i u partiji i u narodu i u Evropi.

Neće valjda opet?

Merkelova je ponovo potcenila učinak svojih reči van Nemačke – ovaj put na Balkanu. Jer kad tako moćna osoba upozorava da je rat u domenu mogućeg, onda građani u balkanskim državama, u kojima ratovi iz devedesetih na mentalnom planu još nisu ni završeni, možda poveruju. Ne baš da će da navale na samoposluge i da isprazne rafove i napune podrume, ali će pored svojih svakodnevnih muka, poneko da nosi kljucanje bojazni u stomaku – neće valjda opet da nas snađe neka katastrofa?

Neće. Ako nemačka zatvori granice onda će to po sistemu domina koje padaju uraditi svi – od Austrije, preko Hrvatske, Srbije, Makedonije. A ni članice Severnoatlanskog pakta, Grčka i Turska, neće uperiti duge cevi jedna na drugu.

Rat je u bivšoj Jugoslaviji živ kao trauma. Ali nema ideološku, ekonomsku i vojnu logistiku pa ga je nemoguće obnoviti. Ovo je samo „Mama“ uplašena, pa onda plaši svoju decu. Ali su sirota, komšijska deca mislila da se obraća njima.