1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Internet, igrice i računari nove "bolesti zavisnosti"

Uprkos brojnim mogućnostima i prednostima koje ima računar u današnjem društvu, sve više ljudi postaje "zavisno" od računarskih aplikacija, poput interneta, ali i igrica. Sve je manje komunikacije među ljudima kao nekad.

Igrice kao droga

Igrice kao "droga"

Iako gotovo nijednom mediju do sada nije pošlo za rukom da ponudi toliko mogućnosti, informacija i komunikacije, internet a uz njega i sam računar za čoveka mogu biti kranje nezdravi. Odnosno, virtuelni svet poput igrica, četa (chat) i drugih kompjuterskih aplikacija, na ljude mogu delovati poput nekih narkotika. Zato se sve više u javnosti polemiše o merama zaštite, prevenciji, ali i lečenju onih koji su se virtuelnom životu već prepustili.

Sve dok dnevno svetlo dopire u dnevnu sobu mladića koji ima problema sa zavisnošću od igrica, žaluzine su potpuno spuštene i nosi ono što prvo dograbi. I dan i noć provodi uz igrice i junake iz sajber sveta.

Sve se više ljudi okreće "virtuelnom svetu"

To je postala realnost ne samo današnje omladine. Sve je više i starijih koji i po 18 sati na dan provode uz računar. Do toga je dovelo masovno korišćenje interneta, posao i digitalizacija gotovo svih segmenata ljudskog života. Kod mladih je situacija gora, oni zbog opsednutosti igricama često gube posao. Ali to nije jedini problem u njihovim životima, pojašnjava Ute Lidke, psihoterapeutkinja i dodaje:

"Mladić je tokom jedne godine dobio 15 do 20 kilograma na težini. Takav život podrazumeva nezdravo prehranjivanje. Unose se ugljeni hidrati kako bi ostali budni i to je presudno u sedenju na internetu i po 16 sati dnevno."

Igrice, četovi, internet...

Virtuelni svet na čine samo igrice. Sve raznovrsnije aplikacije za komunikaciju preko interneta, kao što je i širom sveta izuzetno popularni čet (chat), takođe dovode do pomenutih problema. Tu je uostalom i pornografija. Nemački naučnici procenjuju da je od ovakve računarske razbibrige već zavisno do 2 miliona ljudi u Nemačkoj. Zato se stručnim službama u ovoj zemlji sve češće obraćaju građani sa problemima koje stvara život u virtuelnom svetu. Savetodavna branša se takođe sve više razvija, primećuje Jani Vahojanis, socijalni pedagog iz Berlina, angažovan na Karitasovom projektu „Lost in Space“.

"Reč je o klijenteli drugačijoj od one koja je zavisna od igara na sreću i koja je otvorena u komunikaciji sa nama. Kada govorimo o kompjuteristima oni su nesigurni, zatvoreni, uplašeni. I to je možda važan zaključak. Da se ljudi virtuelnom svetu okreću zato što u njemu traže ono što u stvarno životu ne mogu da pronađu, a to su prijatelji, poštovanje."

Sve manje realnog a sve više virtuelnog

Što više vremena provodite uz računar, sve manje uspeha postižete u realnom životu. Zato se sve češće okrećete kompjuteru za koji verujete da omogućava bekstvo od svega. Projekat na kojem Vlahojanis radi jedan je od retkih koji nudi stručnu savetodavnu pomoć.

"Kada shvatite u kojoj meri je slabo razvijena mreža savetodavne pomoći u zemlji, uviđate da je u pitanju drama. Kod nas dolaze ljudi iz Štutgarta, Minhena zato što u tim gradovima savetovališta nema. Uostalom, niko ne zna šta će biti aktuelno za dve godine. Trenutno su "in" strategije. Kod nas dolaze ljudi koji su postali zavisni od telefoniranja i četovanja mobilnim telefonom, koji imaju i po tri ugovora sa nekim operaterom."

Odkad to medijska konzumacija ljude čini bolesnim?

Eksperti posebno o tome polemišu. Ne postoje koncepti terapija, budući da fenomen „medijska nezavinost“ još uvek nije dovoljno istražen. Pojedini stručnjaci zahtevaju da se zavisnost od interneta prihvati kao problem. Uta Litke, psihoterapeut kaže:

"Uvek je jednostavnije i jasnije kada se utvrdi dijagnoza. Onda je moguće odrediti tretman a na taj način i kako će biti pokriveni troškovi tog procesa."

Računar je postao neizbežan deo svakodnevice

Terapiju ili odvikavanje od preterane upotrebe računara ipak je gotovo nemoguće sprovesti. Računar je postao neizbežan deo svakodnevice. Stručnjaci kažu da je uprkos toj činjenici važno da ljudi što više komuniciraju sa ljudima i žive realnim životima. Kolektivne sportske discipline su primera radi dobro rešenje.

  • Datum 21.04.2008
  • Autor dw
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DlPP
  • Datum 21.04.2008
  • Autor dw
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/DlPP