Inteligentno obezbeđivanje granica | Evropa | DW | 18.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Inteligentno obezbeđivanje granica

Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih želi da se uvede jedinstven registar sa imenima putnika koji ulaze i izlaze u Evropsku uniju. Zauzvrat bi Nemačka mogla da ukine vize za stanovnike nekih država.

Najnoviji slučaj uplašio je nemačke službe bezbednosti: Mohamadu Arifiju koji je označen kao radikalan, pošlo je za rukom da, uprkos zabrani, uđe na teritoriju Nemačke. Arifi je neometano mogao da drži govore u džamijama u Hejdelbergu i Berlinu, iako je pod sumnjom da podržava islamiste u Siriji i da ih poziva na oružanu borbu. Trenutno se vodi istraga o tome kako je mogao da uđe u Nemačku.

Kontrola na poljskoj granici

Kontrola na poljskoj granici

To nije jedini takav slučaj. Broj ilegalnih ulazaka u zemlju se povećao. Pored toga, postoji još oko pet hiljada slučajeva u kojima su osobe, koje su potpuno legalno ušle u Nemačku, prekoračile tromesečnu granicu za napuštanje zemlje. Zato se nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih zalaže za uvođenje boljih kontrola na nivou EU u okviru koje, među članicama, granice više ne postoje. Nemačka, gledano iz geografskog ugla, zauzima centralni položaj i zbog toga su joj potrebne funkcionalne kontrole u zemljama koje se nalaze na spoljnim granicama Evropske unije.

Novi plan – bolji sistem za upozoravanje

Prema ideji nemačkog ministra unutrašnjih poslova Hans-Petera Fridriha, nadgledanje boravka u Evropskoj uniji i Nemačkoj trebalo bi da bude više povezano. Pri tom on misli na dve grupe ljudi: stanovnike zemalja kojima je do sada bila potrebna viza za Nemačku, na primer državljane SAD, afričkih zemalja ili Rusije, i stanovnike zemalja koji su do sada u Nemačku mogli da ulaze bez viza, na primer državljane Malte, Kosta Rike ili Severne Irske.

Za one kojima je potrebna viza već sada važi pravilo da zahtev moraju da podnesu u nemačkim ambasadama i konzulatima, da navedu razlog putovanja, ko finansira troškove boravka i puta, i kako će, nakon isteka vize, napustiti zemlju. Čini se da te provere, uprkos brojnim skandalima vezanim za plaćanje mita radi dobijanja vize u periodu od 2000. do 2004, dobro funkcionišu. Samo u 2012. godini u nemačkim diplomatskim predstavništvima odbijeno je 138.0000 zahtjeva za dobijanje vize.

Rusija i Turska žele međutim da se vizni režim za njihove građane „olabavi“. Nemačka bi rado ispunila te zahteve, ali samo ako se umesto viznog, stvori neki novi kontrolni sistem. U suprotnom, postoji opasnost gubljenja kontrole, navodi se u Ministarstvu unutrašnjih poslova. U planiranom registru ulaska i izlaska trebalo bi da budu obuhvaćene sve osobe koje uživaju povlastice vizne slobode i koje u zemljama Evropske unije mogu bez prekida da borave 90 dana. Pre dolaska bi trebalo da se prijave putem interneta i tačno obrazlože razlog za dolazak u EU ili Nemačku.

Nemački konzulat u Kijevu

Nemački konzulat u Kijevu

Prednosti jedinstvenog registra

Trenutno postoji još mnogo nedostataka kada je reč o tome kako postupati po pitanju viznih olakšica, navode nemački političari koji su se u Berlinu intenzivno bavili tom temom. Mnogi Rusi, na primer iz Sankt Peterburga, putuju u Finsku, a onda u Nemačku. „Niti znamo kada dolaze, niti kada odlaze“, kaže socijaldemokrata Mihael Hartman koji se u Odboru za unutrašnja pitanja nemačkog Bundestaga zalaže za uvođenje jedinstvenog kontrolnog sistema u EU.

Rajnhard Grindel, koji u istom odboru zastupa vladajuću Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) naglašava najvažniju prednost jedinstvenog registra za ulazak i izlazak putnika iz zemlje: „Ona ko nakon tri meseca ne napusti zemlju, za njim se može vršiti ciljana potraga.“ Grindel sa realizacijom ideje o uvođenju registra računa, međutim, najranije za dve-tri godine. Zeleni i levičari kritikuju te predloge jer se pribojavaju da bi njihovom realizacijom došlo do isuviše jake državne kontrole.

Za uvođenje centralnog evropskog sistema za nadzor granica EU se još 2008. zalagao tadašnji komesar Evropske unije za unutrašnja pitanja Franko Fratini. Ti planovi nisu, međutim, daleko dogurali, ali bi to sada moglo da se promeni. Do kraja februara Evropska komisija namerava da iznese predloge o propisima jedinstvenog registra za prijavu boravka što bi moglo da pruži podstrek nemačkim planovima.

Autori: Volfgang Dik / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković