Inteligentni homoseksualac – nacistički major

Važili su za zveri ili male točkiće u velikoj nacističkoj mašineriji. Smatrali su ih slepim izvršiocima naredbi ili dobrovoljnim pomagačama. Kao odgovorni za zločine Hitlerovog režima uvek su uzimani samo ljudi na samom vrhu hijerarhije. U nemačkom posleratnom društvu nacisti su tretirani stereotipno, vrlo često za njih su se iznalazila opravdanja. Danas je to drugačije. Moderna istraživanja ponašanja ljudi u ratu i sličnim situacijama, sve više uzimaju u obzir biografije i socijalno poreklo osoba. I književnost je otkrila ovu temu.

Pisac Džonatan Litel je u svom romanu „Dobronamerni“, stvorio lik koji se naizgled ne uklapa u dugo postojeće istorijske slike i stereotipe o nacističkim zločincima. Kada se knjiga pojavila u Francuskoj, krajem leta 2006, izazvala je buru u javnosti, pre svega zbog višeslojnosti glavnog lika Maksa Auea: on je gej, obrazovan, načitan, voli filozofiju i umetnost – nije dakle plakativno predstavljen kao jednostavan i odvratan karakter. Istovremeno, on ima i drugu stranu, neverovatno brutalnu, zbog koje postaje kriminalac i ubica.

Sva mesta, događaji, i mnogi ljudi u romanu su stvarni i istorijski dokumentovani, samo glavni lik dr Maks Aue je fiktivan. Knjiga je vrlo kontroverzna. Mnogi su iritirani baš odsustvom stereotipa o zlom nacisti. Za istoričare je ovaj sintetički lik naciste uznemirujući. Jerg Baberovski sa Humbolt univerziteta u Berlinu kaže: „Maks Aue je gej, i kao intelektualac, govori sasvim opušteno o sebi i svojoj seksualnosti. On je čovek koji ne mora da ubija, ali to ipak čini. Ubijanje mu pričinjava mu zadovoljstvo, vrlo slično seksualnom.“

Lik istorijski utemeljen?

Mihael Vilt, profesor istorije na Humbolt univerzitetu u Berlinu, kaže da je postojala stvarna osoba koja ima sličnosti sa izmišljenim Maksom Aueom: „Oto Olendorf odgovara tom tipu čoveka. Olendorf je studirao ekonomiju, međutim, odlučio se protiv akademske karijere, i polako napredujući u nacističkoj hijerarhiji, postao šef državne bezbednosti. Kao svedok na Nirnberškim procesima, on je hladno rekao da je odgovoran za 90.000 ubistava u istočnoj Evropi.“

Vilt kaže da je glavni tužilac u Nirnberškim procesima, Amerikanac, Ota Olendorfa opisao kao zgodnog mladića. Njegova inteligencija i preciznost kojom je opisivao zločine izazvali su 1948. muk u sudnici i užas na licima prisutnih.

„Dobronamerni“ Džonatana Litela je u Francuskoj prodat u preko 800.000 primeraka. Roman o majoru SS-divizija dr Maksu Aueu je tamo apsolutni bestseler, dok to u Nemačkoj ni približno nije slučaj. Ovdašnji književni kritičari, ali i istoričari, odlučno odbacuju knjigu. Možda baš zbog toga što je u Nemačkoj još uvek teško prihvatljiva teza o nacisti koji potiče iz srca društva, koji dakle nije neka njegova zloćudna izraslina?

Projekat pozorišta Maksim Gorki u Berlinu verovatno će još više rasplamsati javnu diskusiju na ovu temu. Direktor pozorišta i režiser Armin Petras za septembar sprema svetsku premijeru komada „Dobronamerni“.

Autori: Volfram Štal / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević