1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

inteligentni cipovi pokrecu udove i misice paralizovanih

Omogućiti paralizovanima da prohodaju, to je stari san lekara. Ali on se može ostvariti uz pomoć takozvanih neuroproteza. To su čipovi koji se ugradjuju u mozak, kako bi se udovi i mišići pokrenuli. Da u ovom domenu postoje napretci, pokazalo se i na godišnjem kongresu Američkog društva za razvoj nauke, skraćeno Aaas, koji se trenutno održava u San Francisku.

Pre 9 godina Dženifer Fridž je doživela nesreću na skijanju. Ostala je paralizovana i vezana za kolica. Ova mlada žena u jednoj ruci drži daljinski upravljač. Pritiskom na jedno od dugmadi, ona može da ustane. Iako pravi veliku buku i izgleda pomalo drvendenkasto, važno je da može da stoji, i to zahvaljujući nizu implantata, koji su ugradjeni u mišićima noge. Fridž kaže:

“U novembru 1999.e godine ugradjeni su mi čipovi. I kao što vidite: pomoću njih mogu da ustanem i dohvatim predmete, a to sedeći ne bih nikad mogla. Takodje mogu da se krećem svuda gde ne bih mogla da prodjem sa kolicima.”

Kada Dženifer Fridž pritisne dugme, implantat stimuliše mišiće noge električnim impulsom. Kao rekcija na to mišić se skupi i Dženifer može da stoji na obema nogama. To je već samo po sebi zaprepašćujuće. Ipak Džon Donogju sa Univerziteta Braun iz države Roud Ajland hoće da ode još korak dalje. Njegov cilj je da paralizovani ljudi ne pokreću implantate u mišićima samo daljinskim upravljačem, već i pomoću misli. U tu svrhu je ovaj naučnik razvio malecni implantat za mozak, veličine 4 puta 4 milimetara. Smešten je na površini mozga, na takozvanom motoričkom korteksu, znači u delu koji upravlja svim pokretima. Čip prihvata signale motoričkog korteksa i prenosi ih dalje. Džon Donogju kaže:

“Do sada su pacijenti koristili ove signale za korišćenje kompjuterom. Mislima su pomerali kursor na monitoru, premeštajući ga sa leva na desno. Novina je da mogu da naprave i klik mišem. Cilj svega ovoga je da nepokretni ljudi snagom misli aktiviraju kompjuter.”

Do sada je kod četiri pacijenata ugradjen implantat. Ali sve je još uvek na nivou eksperimenta. Čip usmerava signale duž kabla iz lobanje ka spolja. Osim toga neophodna je pomoć jednog tehničara da bi sistem funkcionisao. Ipak Donogju i njegovi asistenti još uvek rade na manjim i sposobnijim čipovima za mozak. Donogju kaže:

“Sa ovakvim čipovima zamislivo je da paralizovani više ne moraju da pritiskaju dugmad kako bi aktivirali impiantate u mišićima. Ne, sa njima bi bilo dovoljno, da nepokretne osobe pomisle na to da ustanu. Čip u mozgu će da uhvati signal i da ga pretese uz pomoć komšjkutera na implantat u mišićima. Na taj način će paralizovana osoba da ustane.”

Brejn Gejt ili u prevodu moždana kapija je naziv uredjaja koji bi najviše pomogao ljudima koji su potpuno nepokretni, koji ne mogu ni da pritisnu dugmad na daljinskom upravljaču. Prvi cilj glasi: jednoj potpuno paralizovanoj osobi omogućiti da se samostalno hrani, i to pomoću inteligentnih implantata. Nije manje spektakularan ni projekat Marka Humejna, profesora oftamologije na Univerzitetu Južna Kalifornija u Los Andjelesu. Naime, reč je o čipu koji omogućava slepima da vide. Humejn kaže:

«Uredjaj se sastoji od prenosivog i ugradjanog dela. Pokretni deo predstavlja malu kameru, ugradjenu u naočari za sunce. Kamera snima šta se dešava i šalje signal jednom džepnom kompjuteru, koji pacijent nosi oko pojasa. Kompjuter preradjuje signale i šalje ih bežično do čipa, ugradjenog u mrežnjači, i potom aktivira očni nerv.»

Ostalo funkcioniše kao kod zdrave osobe: nerv prenosi signale do mozga, gde nastaje vizuelno opažanje.

Projekat bi trebalo do pomogne ljudima kojima je mrežnjača zbog različitih bolesti uništena, ali čiji očni nerv još uvek funkcioniše. Do sada je čip ugradjen kod šestoro slepih osoba. A rezultati su ohrabrujući, smatra Mark Humejn:

«Neverovatno je koliko su pacijenti u stanju da prepoznaju objekte. Mi smo zapravo očekivali, da oni razdvoje svetlo od tame. Ali oni mogu da razlikuju viljušku od šoljice za kafu ili noža. Takodje mogu da prepoznaju pokrete iz njihove neposredne blizine. To nas je vrlo iznenadilo. Mozak je očigledno sposoban, da izvuče gomilu podataka iz signala koji šalje mozak.»

Još ove godine istraživači žele da isprobaju čip poboljšanih karakteristika, i to kod 50 pacijenata. Ukoliko sve prodje bez problema, uredjaj bi mogao da bude odobren za dve godine. Potencijal je, u svakom slučaju, ogroman, smatra Humejn, jer su širom sveta milioni ljudi oboleli od bolesti koje prouzrokuju slepilo, na primer od degeneracije makule.

  • Datum 23.02.2007
  • Autor Frank Grotelueschen
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATs
  • Datum 23.02.2007
  • Autor Frank Grotelueschen
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATs