1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Inteligencija i novac

Svi znamo da ima ljudi koji umeju sa parama i onih kojima u tom smislu ništa ne die od ruke. Institut u Bonu pokušao je da istraži zašto je to tako i da li izvesni oblici ponašanja imaju veze sa nivoom inteligencije.

default

Logo udruženja ljudi sa izuzetno visokom inteligencijom u Berlinu

Legenda kaže da su oni koji su prvi investirali u Gugl, pretrživač na internetu- svoja ulaganja uvećali 5000 pa i do 10 000 puta. Tačne brojke nisu poznate, ali polazi se od toga da je recimo Ram Šriram uložio oko 150 000 dolara u to mlado preduzeće. To što je rizikovao i potom bio strpljiv – donelo mu je skoro milijardu dolara kada je Gugl postao popularan.

Institut u Bonu objavio je studiju u kojoj su istraženi - volja ljudi da rizikuju i njihovo strpljenje da sačekaju da se uloženi novac isplati.

David Hufman radio je na ovoj studiji Bonskog Insituta za istraživanje rada.

On kaže da je pozanto da svuda u svetu ljudi sa visokom inteligencijom zaradjuju ili prave više više novca od onih sa manjom inteligencijom.

Institut je takodje hteo da ispita da li odredjene crte karaktera vezane sa inteligencijom

„Dva važan tipa ponašanja, ili osobine, su strpljenje – znači spremnost da se novac zaboravi danas kako bi se u budućnosti dobila veća suma. Drgo pitanje je šta ljudi čini spremnim da rizikuju u nadi da će tako zaraditi veće pare – i naročito – da li je ta sposobnost u vezi sa inteligencijom.“

U studiji je učestvovalo 500 Nemaca. Ispitanici su prvo uradili dva testa inteligencije.Treći test, kaže Hufman odnosio se na sposobnost preuzimanja rizika. Ispitanici su mogli da biraju izmedju 20 mogućnosti

„Svaka mogućnost je bila nešto izmedju igranja lutrije ili sigurnog dobijanja novca. Lutrija je uvek bila ista – 50 odsto šanse da se dobije 300 evra ili 50 odsto šanse da se ne dobije ništa. Suma, da kažemo sigrunog novca, je varirala - na početku je bila mala - nešto ko 10 evra .U tom slučaju je većina ispitanika bila spreman da igra lutriju – i možda dobije 300 evra. Ali, kako je suma sigurnog dobitka rasla, tako je rastao i broj ljudi koji je odustajao od lutrije. Kada je sigruni dobitak dostigao sumu od 80 evra većina je bila za to da uzme pare i igra lutriju.“

Hufman kaže da su oni koji su bili spremnji da rizikuju, da igraju lutriju – pokazali bolje rezultate na testu inteligencije.

Ispitanicma je na kraju dato da urade test strpljenja:

„U ovom eksperimentu ispitanici su imali dvadest pitanja – zapravo mogućnosti da izaberu izmedju 100 evra danas i neke veće sume za godinu dana. I ovde su sume varirale – prvo je moglo da se bira izmedju 100 evra sada i 110 evra za godinu dana. Naravno većina je htela odmah 100 evra. Potom je suma koja se nudila za godinu dana bila znatno veća…pa smo merili kolika ta suma treba da bude kako bi se ljudi odlučili da sačekaju.“

Hufman kaže da je veoma lako ustanoviti da strpljenje znatno pomaže čoveku da dodje do para.

„Strpljenje je potrebno je da bi se iz radnje u radnju uporedjivale cene, strpljenje potrebno je kako bi se završila višegodišnje školovanje s ciljem da se posle više zaradjuje.Bilo kakva vrsta investicije traži da uložie novac sada - i čekate dok ne dodje pravo vreme za zaradu.“

Pokazalo se da su strpljiviji ispitanici takodje pokazali bolje rezultate na testovima inteligencije.

Postavlja se pitanje šta to govori o svima nama koji živimo od plate, od prvog do prvog? Ne previše, kaže Hufman:

„Neki moji dobri prijatelji su takodje učestvovali u ovoj studiji. Prilično su inteligentni , ali i nestrpljivi.To dakle ne važi za sve – ali postoji onoš to u nauci zovemo tendencija…da su inteligentiji ljudi i strpljiviji.“

Službenci izlaze za veme pauze za ručak iz svojih kancelarija – odlaze u park u blizni Rajne. Kada smo iz upitali da li bi radije uzeli 100 evra sada ili 150 evra za godinu dana – većina ih je rakla da bi novac radije uzeili odmah:

„ Ja bih radije novac sada- nestrpljiva sam po prirodi, ne volim da čekam..“

Rekao bih , 100 evra sada - imam nekoliko ideja kako da odmah potrošim te pare.Ja nisma neko ko će da uzme 100 evra stavi ih u banku i čeka 20 godina na 150 evra.Ja volim da uživam u žovotu, svaki dan..nikad se ne zna..možda me sutra neko ubije na putu ..pare u banci …a meine više nema…“

Kada smo ih upitali da li su spremni da rizikuju, većina ih je pozitivno odgovrila - s jedne strane jer je to zabavno , s druge strane jer može i da se isplati.

Svi su se stim složili – osim jednog muškarca koji je reko da bi radije 100 evra ostvilo da naraste na 150.On ne voli da rizikuje i kada je nedavno neočekivano došao do keša – odmah je to stavio u banku.

Njegovo konzervativno ponašanje potiče od želje da obezbedi svoju decu za budućnsot. A nekoliko ljudi je reklo da novac nije najvažija stvar u životu.

„Da li novac znači blagostanje, ili rizikovanje u drugim oblastima takdje donosi blagostanje, ali ne rizik u oblasti finansija….

Pitanje glasi šta je to blagostanje – mislim da svi mi pridajemo preveliki iznačaj novcu, velikim sumaam novca.Mislim da nam je svima potrebno manje nego što mislimo . Čovek može da bude bogat iskustvom , prijateljima – novac nije najvažniji.“

David Hufman iz instituta za istraživanje rada u Bonu kaže da je prerano govoriti o praktičnoj koristi ove studije – na primer za politiku ili komercijalnui svet. On smatra da ne bi bilo pametno kada bi ljudi radikalno i odjednom proemenili svoj odnos prema novcu:

„Nije to tako jednostavno – ne možete nekome ko ima manje kognitivnih sposbnosti – niži nivo inteligencije – reći – da će imati više para ako bude više rizikovao. Možda su ljudi svesni toga da nisu dobri u tome i da je za njih bolje da ne rizikuju.Isto tako ne pomaže nekome reći da bude strpljiviji – jer ako neko ima niži nivo intelignecije može da bude sklon tome da pokvari plan koji je jednom napravljen, pa je možda bolje uzeti ono što se nudi odmah.“

Ljudska priroda… Većina ljudi zna da ne bi trebalo da naruči još jednu picu, ili peto pivo….A onda ipak popuste….

  • Datum 19.09.2007
  • Autor Agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BhP3
  • Datum 19.09.2007
  • Autor Agencije
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BhP3