1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

"Institucionalizacija partnerstva" sa Kosovom korisnija od formalne nadležnosti!

Vladimir Gligorov za DW: Srbija bi na Kosovu mogla postati produžena ruka zapadnih investitora

default

Šta je sa privrednim razvojem Kosova? (slika: Priština, Kosovo)

Rješenje kosovskog pitanja, Vladimir Gligorov, profesor na bečkom Institutu za medjunarodne privredne usporedbe, vidi u "institucionalizaciji partnerstva sa Kosovom". Beograd na Kosovu ionako nema više nikakvih ni političkih ni pravnih ingerencija, niti je u stanju da na Kosovu sprovede svoje zakone i etablira svoju administraciju. Što su osnovni faktori koji jednu teritoriju čine dijelom jedne zemlje, odnosno pravne drzave.

Gligovor: Te dijelove vlasti Srbija neće dobiti nazad. I ako je to tako, onda je, po mom mišljenju, bolje da umjesto samo fromalne suverenosti Srbije nad Kosovom, koja donosi samo sukobe, bolje da postoji partnerstvo dvije zemlje koje su odgovorne za privredni razvoj.

Od ovog partnerstva obje strane imale bi koristi. Došlo bi do stabilizacije stanja na terenu, te automatski i do ulaganja zapadnoevropskih zemalja. S obzirom na viši nivo obrazovanja, kvalitetnije kadrove i dobro poznavanje terena, Srbija bi na Kosovu, kaže Gligorov, mogla postati produžena ruka zapadnih investitora. Osim toga i sama Srbija bi mogla investirati u Kosovo: u izgradnju infrastruktura, stambenih objekata te školstva i školskih ustanova.

Profit na Kosovu bio bi ostvariv i deložiranjem fabričkih produkcija na Kosovo – s obzirom na jeftinu radnu snagu, koje tamo ima dosta i koju je u medjuvremenu u Evropi jako teško naći. Privrednim razvojem Kosova rasle bi i njegove potrebe za električnom energijom, te Beograd, kaže profesor Gligorov, ne smije zaboraviti da bi Srbija u tom slučaju mogla postati glavni izvoznik struje za Kosovo.

Značajna privredna grana, koja se na Kosovu još treba razviti, jeste i bankarstvo, a i u tom sektroru, Srbija bi mogla profitirati zapošljavanjem kvalitetnih menadzera kaže Vladimir Gligorov.

Gligorov: Na Kosovu postoji veliki priliv novca u vidu doznaka, pomoći, donacija i investicija i sve je to jako privlačno. Kako za banke tako i za kadrove iz Srbije, da kvalitetniji kadrovi iz Srbije budu zaposleni kao menadzeri i konsultanti.

DW: Mislite da bi albanska strana pristala na to da glavni menadzeri u bankama i fabrikama budu srpske nacionalnosti? Upravo to je ono sto Beograd navodi kao problem, da se, i u privrednom životu, dešva diskriminacija Srpskog naroda na Kosovu.

Gligorov: Ako dodje do stabilizacije odnosa i ukoliko obje zemlja budu težile ka evropskim integracijama, tamo postoji uslov regionalne saradnje i uslov nediskriminacije ljudi iz drugih zemalja kandidata za Evropsku Uniju.

Bilo kako bilo, liberalizacija prostora za kretanje ljudi i roba, bez obzira na nacionalne ili druge faktore u svakom slučaju je neminovna, kaže Gligorov, a samo je na Srbiji i na Kosovu da odluče da li će do toga doći sutra ili za deset godina. Liberalizacija prostora mora se medjutim desiti u sigurnim okolnostima, s tim u vezi, kaže Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za medjunarodne privredne usporedbe, na Kosovu se ipak najprije mora suzbiti organizovani kriminal.

Gligorov: EU sprema značajan broj kadrova u administraciji, sudstvu i sektoru bezbjednosti a pored toga očekuje se da će sa rješenjem statusa doći i do veće političke odgovornosti.

  • Datum 04.09.2007
  • Autor Emir Numanović, Beč
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BbNC
  • Datum 04.09.2007
  • Autor Emir Numanović, Beč
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BbNC