Informantima protiv poreskih begunaca

Utaja poreza dobila je tokom decenija uhodane matrice. Na primeru Nemaca, dovoljno je svoje prihode deponovati na račune u Švajcarskoj ili Lihtenštajnu. Te države nisu članice EU, ne moraju da se drže briselskih pravila i po pravilu strogo štite identitet svojih klijenata. Drugim rečima, Nemačka ostaje bez desetina milijardi evra godišnje. Pre nekoliko godina jedan anonimni informant iz Švajcarske javio se poreskim vlastima nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije i za milionsku sumu im prodao CD sa informacijama o nemačkim mušterijama jedne švajcarske banke. Od tada nemačke pokrajine – uprkos uzdržanosti saveznih vlasti u Berlinu – sve češće kupuju insajderske informacije kako bi ulovile utajivače poreza.

Među neplatišama je izbila panika – desetine hiljada ljudi priznalo je svoje grehe u strahu da ne budu uhvaćeni. Naime, ukoliko se građanin sam prijavi, on mora da plati porez koji je utajio, ali ne mora da plati nikakvu kaznu. Ukoliko je međutim istraga protiv njega već počela (recimo na osnovu informantskog CD-a) onda mu kazna ne gine. Štaviše, oni koji su sakrili preko milion evra od države moraju u zatvor. A tu je i novac od samih banaka koje se plaše tužbi – prema informacijama Zidojče cajtunga, najveća švajcarska banka USB spremna je da plati Nemačkoj 200 miliona evra zbog pomoći u utaji poreza. Kredit Svis je već platila 150 miliona, a Julius ber 50 miliona evra.

Nedavno je jedan utajivač poreza iz Trira podneo žalbu ustavnom sudu pokrajine Rajnland-Pfalc, smatrajući da poreski organi nisu imali pravo da pokrenu postupak protiv njega na osnovu kupljenog CD-a. Takođe, žalio se da mu nije pružena šansa za fer suđenje, te da je pretragom njegove kuće prekršena nepovredivost stana. Najviši sud pokrajine je žalbu odbio i zaključio – na osnovu kupljenih informacija mogu se voditi istrage i sudski postupci, bez obzira što su same informacije pribavljene ilegalno. U slučaju građanina iz Trira, radilo se o jednoj lihteštajnskoj banci, pokrajina Rajnland-Pfalc je informacije platila 4,4 miliona evra, ali će joj se trgovina debelo isplatiti – CD dokumentuje poreske utaje od ukupno 500 miliona evra.

Pritisak na utajivače poreza ostaje visok

Ustavni sud nemačke pokrajine je dodao jedno „ali“ presudi: ukoliko nemački poreski organi kupuju informacije šakom i kapom, te tako podstaknu pojedince iz banaka da kradu i prodaju podatke, e onda bi informacije sa CD mogle da budu neupotrebljive pred sudom. „To je solomonska presuda“, kritikuje Zidvest prese (Ulm). „Država kupuje ono što je u ponudi jer je to za nju dobar posao. Pritisak na utajivače poreza ostaje visok, kao i broj onih koji se sami prijavljuju, a prihodi rastu. (…) Hrani se osećaj da država neće dozvoliti bogatašima da kriju pare, što u velikoj meri nailazi na odobravanje srednje i niže klase koje uglavnom uredno plaćaju porez. Ali rezerve ostaju. Jer teško da je ijedan CD koji kupuje nemačka država nastao legalno. Država navodi zaposlene u stranim bankama da ilegalno zavire u informacioni sistem svog poslodavca kako bi se sami obogatili – i to od novca nemačkih poreskih platiša.“

Država mora da se pobrine za pravedni poreski sistem i presuda je dobar korak u tom pravcu, piše Rojtlinger general ancajger. „Važno je jasno staviti do znanja da nemačko poresko pravo ne važi samo za uredne platiše nego i za one koji skrivaju novac od države i deponuju ga u sefove poreskih oaza. Kako bi se tim kriminalcima stalo za vrat, mora se uraditi sve. Na ljutu ranu ide ljuta trava – to je suština ove presude koja je doneta sa jasnim ciljem.“ Vestdojče algemajne cajtung (Esen) piše da kupovina informacija i dalje ostaje u sivoj zoni, ali da je vreme da Nemačka pokuša da reši problem jednom za svagda: „Vreme je za veliko rešenje: Švajcarske banke treba automatski da prijavljuju stranim poreskim organima ko je koliko para doneo.“

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon