Inflacija - večno iskušenje | Evropa | DW | 09.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Inflacija - večno iskušenje

Državni dugovi i labava monetarna politika oduvek su bili plodno tlo za inflaciju. Hoće li to opet tako biti? Dok građani strepe, država se i te kako raduje…

Državi je potreban novac. Emisiona banka ga štampa. Novac sve manje vredi. Nastaje inflacija. „Najgori primer za inflaciju jeste Vajmarska republika u Nemačkoj 20-tih godina prošlog veka“, kaže Majkl Bordo sa Radžers univerziteta u Kanadi. Vajmarska Republika je putem štampanja novca otplaćivala ratnu odštetu, a sve se završilo hiper-inflacijom.

Kaj Konrad: Kada novac gubi na vrednosti kroz inflaciju, država postaje bogatija – ona gubi deo svojih dugova

Kaj Konrad: Kada novac gubi na vrednosti kroz inflaciju, država postaje bogatija – ona gubi deo svojih dugova

Druge zemlje su imale nešto više sreće u igri sa inflacijom. Tako je, na primer SAD posle Drugog svetskog rata pošlo za rukom da mešavinom jakog privrednog rasta i većom inflacijom smanje dugove sa 120 na 35 odsto bruto nacionalnog proizvoda. I ovoga puta industrijske nacije bi mogle da pokušaju da putem inflacije otplaćuju dugove. Jer, gotovo sve one su prezadužene. SAD sede na brdu dugova koji je teži od njihovog celokupnog društvenog proizvoda. Italijanski dugovi iznose 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, dugovi Nemačke 80 odsto. Na prvom mestu je Japan čija stopa zaduženosti iznosi 230 odsto...

Efikasno sredstvo za smanjenje dugova

Kako inflacija utiče na državne dugove? Za Kaja Konrada, direktora instituta „Maks Plank“ za javne finansije, inflacija nije ništa drugo do preraspodele. „Kada novac gubi na vrednosti kroz inflaciju, država postaje bogatija – ona gubi deo svojih dugova, ali vlasnici hartija od vrednosti čije su kamate stabilne, postaju siromašniji. A što više zajmova dolazi od stranih poverenika, to je veći interes države da se rastereti dugova putem inflacije, kaže Konrad. Konačno, ti poverioci na izborima ne mogu da glasaju protiv vlade. Taj stručnjak za finansije iz Minhena izračunao je koliko je sve to lukrativno za državu: „Ako očekujemo dodatnu inflaciju od dva odsto, državni dug gubi oko deset odsto vrednosti“, kaže on.

Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke

Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke

Država se dakle ne ratosilja samo jednog dela dugova, već zahvaljujući inflaciji može da se obogati. Uzmimo na primer otpisivanje poreza. Kada jedno preduzeće u Nemačkoj kupi mašinu, ono deset godina manje plaća porez. Posle deset godina otpisana je vrednost koju mašina danas ima. Ali, zbog inflacije stvarni gubitak vrednosti daleko je veći. Ovde država štedi novac.

Inflacija državi donosi i druge prednosti

Istovremeno, država uzima više novca oporezivanjem zarada. Konrad navodi jedan primer: jedna firma kupuje plac za sto novčanih jedinica. Realno je vrednost možda ostala stotinu. Ali, nakon 20 godina, plac se prodaje za 250, zato što je inflacija dovela do porasta vrednosti placa. Nastaje zarada od 150 novčanih jedinica, u kojoj učestvuje i država. Ta zarada je veća, što god je veća inflacija, kaže Konrad.

S obzirom na sve ove prednosti, država bi bila glupa kada ne bi koristila inflaciju. Preduslove za to stvorile su već emisione banke. Od američke banke Federalne rezerve , preko Evropske centralne banke pa sve do Japanske banke.

Jerg Kremer, ekonomski stručnjak Komercbanke računa sa prosečnom inflacijom od tri do četiri odsto u narednih deset godina. Zemlje članice monetarne unije imaju još jedan problem: pošto monetarna politika više nije u njihovim rukama, za visoko zaduženu zemlju ostaje mali manevarski prostor da se razduži putem inflacije. „Onda je bankrot jedina mogućnost. Osim ako je spasu druge zemlje iz Evro zone“, kaže kanadski naučnik Majkl Bordo.

Autorke: Žan Dangong / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković