Indijac koji objavljuje nemačku književnost | Mozaik | DW | 15.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Indijac koji objavljuje nemačku književnost

Priča indijskog izdavača Navena Kišorea i sama „ima štofa“ za bestseler. On je 1982. godine u Kolkati osnovao malu izdavačku kuću „Seagull Books“. Danas ona, zbog svog jedinstvenog koncepta, uživa svetski ugled.

Naven Kišore je čovek sa mnogo talenata. Taj 60-godišnjak je izdavač i novinar, od mladih dana zaljubljenik u pozorište, svetski putnik širokog duha i svojevrsni revolucionar u svetu izdavaštva koji se angažuje i za podsticanje mladih izdavača. Za 30 godina Kišore je od svoje male izdavačke kuće sa samo devet stalno zaposlenih, stvrio prvu kontakt-adresu za engleske prevode nemačke književnosti.

Kišore je u početku morao da se bori protiv mnogih predrasuda. Činjenica da „Seagull Books“ radi iz 15-milionskom gradu Kolkati, van Indije je kod mnogih bio razlog da Kišoreovu kuću strpaju u fioku „sa natpisom loš kvalitet“. Pritom, naglašava indijski izdavač, Kolkata u Indiji oduvek slovi kao intelektualni i kulturni centar: „Vremena su bila drugačija, tehnika nije bila još toliko razvijena kao danas, a mi smo morali od prvog dana da dokazujemo da radimo po najvišim standardima. Upravo nam je taj kvalitet rada nam vrlo brzo doneo ugled.“

Sajam knjiga u Kolkati

Sajam knjiga u Kolkati

Više od knjige

Pozorište je oduvek bilo i ostalo Kišoreova strast. Dugo godina je radio kao majstor svetla. U prvim godinama svog rada, izdavačka kuća „Seagull Books“ je bila usredsređena na područja pozorišta, filma, umetnosti i muzike. „Svi su hvalili naš rad, ali mi smo na taj način samo pokrivali jedan mali segment u okviru velike izdavačke industrije“, prisjeća se indijski izdavač. „Zatim smo počeli da se razvijamo. Objavljivali smo dela o antropološkim studijama i kulturnim raspravama, o ruskom filmu. Tesno smo sarađivali sa našim umetnicima, posredovali u ostvarivanju kontakta, na primer, fotografa i galerija, pokušavali smo da raznim manifestacijama i sadržajima s umetnicima, stvorimo jedan celovit i sveobuhvatan koncept“.

Do 2005. godine u izdavačkoj kući „Seagull Books“ objavljeno je oko 400 knjiga. Kišore je tada uočio da mnogi strani izdavači okušavaju sreću u Indiji zbog velikog potencijala njenog tržišta. On je, u duhu globalizacije, odlučio da krene u suprotnom smeru s ciljem da sam putuje po svetu i u uskoj saradnji sa agentima traži odgovarajući „materijal“ za svoja izdanja za svetsko tržište. U tu svrhu otvorio je dve filijale „Seagull Books“ – u Londonu i Njujorku.

Fascinacija evropskom književnošću

„Oduvek sam imao osećaj da nemačka i francuska poezija, filozofija i književnost u meni stvaraju svojevrstan prostor nade, ne u političkom i ekonomskom smislu, nego neku vrstu literarne vrednosti“, kaže Kišore. Pošto britanski i američki izdavači već dugo objavljuju nemačke autore, s mnogo njihovih dela došao je u kontakt još kao mladić. „Ali nakon nekog vremena postalo je jasno da to nije finansijski isplativo“, sa žaljenjem primećuje izdavač: „Tako je sasvim prirodno došlo do saradnje sa 'Gallimardom' iz Francuske i izdavačkom kućom 'Suhrkamp' iz Nemačke.“ I do spiska francuskih i nemačkih autora u edicijama izdavačke kuće „Seagull Books“.

Tom savezu su se, zahvaljujući poslovnoj sposobnosti i upornosti i Kišorea, uskoro pridružili i drugi partneri poput „Chicago University Press“. Njegov rad postao je neka vrsta mosta između istoka i zapada. Danas je „Seagull Books“, sa nekoliko stotina objavljenih dela nemačkih autora u engleskom prevodu, najveći izdavač nemačke književnosti u svetu. Mnoga dela se zahvaljujući njemu po prvi put objavljuju na engleskom ili su ponovno dostupna nakon mnogo godina. Kišoreova paleta objavljenih autora svetskog glasa je fascinantna, složena je po zemljama ili ambicioznim serijama. Ona seže od kineskog nobelovca Moa Jana čija d je „Seagull Books“ objavio još 2010. u ediciji knjiga iz zemalja na kojima je komunizam ostavio snažan pečat, preko Hansa Magnusa Encensbergera, Hajnera Milera, Petera Handkea, Maksa Friša, Teodora Adorna pa do Sergeja Ejzenštajna, Žan-Pola Sartra, Rabindranata Tagore i Pabla Pikasa.

Uprkos elektronskim knjigama Naven Kišore se ne odriče štampanih izdanja

Uprkos elektronskim knjigama Naven Kišore se ne odriče štampanih izdanja

Knjige za ceo svet

„Moj cilj nije da nekoga poput Encensbergera predstavim indijskoj publici, ne zanima me određena nacija, ja želim da svetsku književnost predstavim čitalačkoj publici u celom svetu“ – tim rečima Kišore opisuje svoj koncept. Niko, naglašava, ne može da prognozira da li će neka knjiga da postane bestseler ili ne, pa čak i kad autor dobije dva miliona dolara kao avans.

„Nisu nam važni komercijalni uspeh i profit, već otvorenost i fleksibilnost. Ne želimo da se vežemo samo za jedno. Prvi autori koje sam objavljivao bili su oni koje sam sam čitao, pa sam ih zato znao. Za nas uspeh znači moći raditi stvari koje želimo.“ Pritom je Kišoreu naročito važan lični kontakt. Prilikom izbora autora često konsultuje svoj tim, pita za savet, na primer, svoje prevodioce koje bi oni autore odabrali. Ništa mu nije gore nego da gleda brojne izdavačke kuće koje nakon tri do šest meseci vade iz programa neke naslove da bi ih uz veliku pompu zamenili novim – sa istim rokom trajanja. Izbačene naslove čitaoci onda moraju mukotrpno da traže po internetu.

„Nikada neću prestati da štampam knjige“

Pritom je Kišore fasciniran mogućnostima koje pruža digitalizacija. „Elektronske knjige ili neke aplikacije za pametne telefone nisu pretnja štampanoj knjizi odnosno mojoj izdavačkoj kući. Ja nikada neću prestati da štampam knjige“, decidirano tvrdi. „Možda naša deca neće imati onakav osjećaj za štampanu knjigu' kakav mi imamo, ali će uprkos tome da čitaju“, uveren je indijski izdavač.

Svoje vizije i iskustva Kišore pokušava da na jednoj školi za izdavače prenese podmlatku tokom šestomesečnog kursa koji se sastoji od obuke u lektorisanju, proizvodnji i dizajnu. Do sada su kroz taj kurs prošle tri generacije. Uz to vodi i jednu fondaciju. Za Navena Kišorea se zaista može reći - nomen est omen - njegovo ime, naime, u prevodu znači „novo“.

Autorke: Prija Aselborn / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković