"Imajte poverenja u svoju zemlju"

Tradicionalni Božićni govor predsednika ove godine je pod utiskom napada u Berlinu u kojem je dvanaest ljudi poginulo, i 53 delom teško povređeno. Uveče 19. decembra, ubica, najverovatnije Anis Amri, kamionom je uleteo u masu ljudi koji su se okupili na Božićnom vašaru u centru glavnog grada. "Mnogo mrtvih i ranjenih u Berlinu, to nas je veoma uplašilo i uznemirilo", kaže Joahim Gauk. Ljudi su osetili bes i ljutnju, strah i nemoć.

To su osećanja koja ne bi trebalo da nas potpuno obuzmu i još manje da se pretvore u mržnju i nasilje. Umesto toga, sada moramo zbiti redove i braniti ljudskost, kaže Gauk u svojoj poslednjoj Božićnoj poruci kao predsednik Nemačke.

Umerena politička diskusija

Jasno se čita njegova briga od radikalizacije društva, pre svega u političkoj debati u vezi sa izbeglicama. "Posebno u vremenima terorističkih napada, ne bi smeli da produbimo jaz u našem društvu, ne bi smeli  paušalno da sumnjičimo grupe ili okrivljujemo političare", kaže Gauk.

To ne znači da se treba odreći političke debate o uzrocima i posledicama napada. U Nemačkoj mora biti debate o izbegličkoj politici i bezbednosti, ali umereno i uz poštovanje političkih protivnika. Za Gauka, bivšeg evangelističkog pastora, to ima veze sa hrišćanskom porukom Božića. "Baš ovih dana bi trebalo da razmišljamo o tome šta čini Božić i šta je postalo deo naše kulture."

Zahvalnost mnogima

Predsednik je pozvao građane da imaju "poverenja u svoju zemlji" i da urade sve što je moguće da bi društvo ostalo "mesto solidarnog zajedništva" i to "čak i danas, kada se ono hvata u koštac sa nerešenim problemima". On time ne opisuje "snove", kaže Gauk, već govori o "realnosti". On je kao predsednik stalno sretao ljude koji "svojim delanjem Nemačku čine prijatnijom za život, pouzdanom". To se događa na poslu, u slobodno vreme, u porodici ili prilikom dobrovoljnog angažmana.

Predsednik je sa zahvalnošću posebno pomenuo medicinske sestre, negovatelje, vaspitačice, prosvetne radnike, vojnike i policajce, ali i "angažovane sindikalce i odgovorne preduzetnike, socijalne radnike i sve one koji se brinu da u društvu vlada red." Zahvalnost je upućena i "mnogim dobrovoljcima koji pomažu oko izbeglica i pokazuju da se strano ne mora odbiti, da bi se sopstveno sačuvalo i živelo". Društvo ceni „pouzdani rad" ovih ljudi, posebno u nesigurnim vremenima: "Ne zato što čine nešto izuzetno, već zato što oni, nešto obično - rade izuzetno dobro."