Ima li u umetnosti zabranjenih tema

Dok se sa jedne strane godinama unazad na ulicama širom Srbije mirno prodaju majice sa likom Ratka Mladića, na drugoj strani isti lik kada se stavi u kontekst sa Adolfom Hitlerom biva zabranjen. Mario Milaković, autor cenzurisanog rada, želeo je da pokaže da je dužnost umetnika da kroz svoje stvaralaštvo progovori o negativnim pojavama u društvu:

“Zašto sam ja stavio Hitlera i zašto baš Mladića je zato što postoji taj srpski stav i imunitet koji Ratko Mladić neprekidno doživljava u ovom društvu i mislim da je ključ upravo u tome kada bi ljudi nekako bez problema mogli da kažu ‘pa, i nije neka velika razlika između Hitlera i Mladića’. Suštinski negde jeste, ali upravo u tome je bila ideja neke moje provokacije da baš zato što je to nekako teško izgovoriti, bilo mi je bitno to pokazati kao i to kako Srbi nikako ne mogu da prihvate to da smo imali lošeg momka i kakve sad to veze ima sa mnom i sa mojim životom i sa mojim i nacionalnim i etničkim identitetom. Zašto neko nečiju ličnu odgovornost konstantno projektuje kao svoju. Mislim da je i to problem. Ljudi ovde to konstantno vide kao svoju krivicu, ne mogu da se odvoje od toga, kao da smo neko pleme i sad ako je jedan iz tog plemena uradio nešto loše, sad mi svi treba da trpimo zbog toga. Upravo zbog toga je bitno prihvatiti tu odgovornost i konačno završiti sa tim i prevazići to.”

Odluku o uklanjanju rada sa izložbe doneo je dekan Akademije lepih umetnosti Milivoje Todorić. On tu odluku obrazlaže time da je na univerzitetima zabranjeno političko i versko delovanje:

„Mi smo pod kontrolom Ministarstva prosvete, mogu da nam zabrane rad. Politički delujemo a ništa nismo preduzeli. Jel mi predstavljamo neke političke ustanove, jel se time bavimo, da obrađujemo neke likove, da ih stavljamo na odeću ili na slike i da dozvoljavamo da to ide na izložbe, gde to smemo?”

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju smatra da umetnost treba da obrađuje društveno-aktuelne teme. Ona ne dovodi u pitanje poruku koju je mladi umetnik želeo da pošalje:

„Asocijacija je tačna po meni, jer su to ljudi koji su doveli do uništavanja grupe ljudi drugačije nacionalnosti. Ne bih tu stvar relativizovala, ona se može rastezati, ali u biti ako je reč o genocidu, a u Srebrenici je genocid bio, sada da li je bilo šest miliona Jevreja ili osam hiljada muslimana, to su rasprave koje ne nište nameru da uništite jednu grupu ljudi zato što je ona drugačije vere ili nacije.”

Eksponat je u galeriji Jubin bio izložen samo na dan otvaranja izložbe, no i tada su sporni likovi gotovo sve vreme bili okrenuti prema zidu, tako da je samo malobrojna publika imala priliku da ih vidi. Borka Pavićević se pita:

„Zašto je to okrenuto prema zidu i ako je to okrenuto prema zidu, to je jako metaforično i puno kazuje da mi te istine okrećemo prema zidu. Okretati to na leđa je licemerno. Je li zvanična državna politika da je Ratko Mladić ratni zločinac. E sad ako pogledate da je to zvanična politika a da je Ratko Mladić ustvari heroj, onda možemo da gledamo i u tom kontekstu. Da li bi bilo zabranjeno da je napisano ‘Ratko Mladić ratni heroj’, ne bi bilo. Cela stvar je u tome.”

Mario Milaković ističe da u umetnosti ne treba da postoje tabui i da ukoliko postoje umetnost je tu da ih ruši:

„Mislim da je savremena umetnost potpuno besmislena bez nekog društvenog angažmana i čemu onda ako je to samo estetika i samo vizuelno i nema u sebi neki misaoni i društveni koncept, onda je po meni beskorisna.”

Aleksandar Djokanovic