Ima li EU strategiju za izlazak iz krize
8. jul 2009.
Među prioritetima su i zajednički pristup rastućem deficitu u zemljama EU, ali i pitanje klimatskih promena, sagledano sa finansijskog aspekta. Ključne reči, kojima će se evropski ministri ekonomija i finansija (ECOFIN) baviti u narednom periodu izlaz i strategija.
Prema ekonomskom programu švedskog predsedavanja EU, u narednih šest meseci ključna pitanja za evropsku, ali i globalnu ekonomiju biće pitanja izlaza i strategije. Švedski ministar finansija, Anders Borg, kaže:
„Moramo da ustanovimo koordinisanu izlaznu strategiju. Izlaz nam je potreban kako bismo se vratili održivom javnom finansiranju, a strategija je neophodna kako bi se posvetili dugoročnom privrednom rastu i smanjenju broja nezaposlenih, koji je sada u porastu.“
Borg je posebno naglasio potrebu da se unutar EU izgradi jedan jači finansijski sistem, koji bi lakše mogao da odgovori na eventualne nove ekonomske potrese.
Različita rešenja, ali jedinstveno nadgledanje
Na prvom sastanku ministara ECOFIN, pod švedskim predsedavanjem, posebna pažnja se obratila na velika prekoračenja deficita u budžetima Letonije, Litvanije, Poljske, Mađarske, Rumunije i Malte. Evropski komesar zadužen za ekonomiju, Joakim Almunia, istakao je da se u obzir moraju uzeti različite situacije u svim zemljama, i u skladu sa tim doneti i različite preporuke za uspostavljanje finansijske stabilnosti.
“Članice EU se suočavaju sa različitim ekonomskim izazovima. Razlikuju se po makroekonomskom prostoru, finansijskom okruženju.. Samim tim su im potrebni i različiti programi za izlazak iz problema. Međutim budžetsko nadgledanje za sve ostaje evropsko i koherentno.”
Evropski ministri su istakli i to da je pored odgovarajućeg fiskalnog programa, politička volja bitan faktor kako bi zemlje sa problemima velikih deficita uspele da povrate budžetsku stabilnost.
Nove ekonomske, ali i strukturalne osnove
U narednih šest meseci EU će nastojati istovremeno da rešava trenutne ekonomske probleme, koji su posledica globalne, ekonomske krize, ali i da misli na ono što dolazi “posle”, na obnovu privrednog rasta. Mnogi ekonomski stručnjaci smatraju da svetska privreda, posle ove krize, više nikada neće biti ista, niti će biti zasnovana na istim principa kao ranije. Biće dakle potrebne nove strukture i nove strategije. Komesar Almuija kaže:
“U okviru EU imaćemo strateške razgovore o izlasku iz recesije, ali bavićemo se i strategijom razvoja koja će biti uslovljena novim principima Lisabonskog ugovora. Izlaznoj strategiji moramo da priključimo i adekvatnu strukturalnu politiku, koje će nam pomoći da povratimo dinamizam ekonomije, privredni rast i očuvamo socijalnu koheziju.”
EU za izlazak iz ekonomske krize, pored kratkoročnih finansijskog stimulansa i implementacije kratkoročnih planova oporavka, potrebna je i kredibilna i koherentna srednjoročna budžetska strategija, zaključili su ministri ECOFIN, na julskom sastanku u Briselu.
autor: Marina Maksimović
odg. urednik: N. Jakovljević