Ima li ebole u avionu?

„Čudan je osećaj kada vidite koliko ljudi prođe ovim aerodromom, a vi ni ne znate odakle sve dolaze“, priča jedna gospođa, dok zajedno sa suprugom čeka na svoj let. „Ebola je bliža nego što mislimo“, dodaje jedna zabrinuta majka. „Naravno da me je strah.“

Više od 150.000 ljudi dnevno sleti na aerodrom u Frankfurtu, zbog čega je opasnost od širenja infekcija izuzetno visoka. U studiji instituta Maks Plank, čiji su saradnici poslednjih meseci detaljno pratili letove u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, jedan od zaključaka posebno ukazuje na opasnost širenja bolesti na čvorištima kao što je Frankfurtski aerodrom. Doduše, na tom spisku nije ebola, ističe Bertram Somieski, portparol naučnog instituta u Štutgartu. On tvrdi da Frankfurt ne igra tako važnu ulogu u prevozu putnika iz Afrike.

Ebola – slepi putnik?

Činjenica da se infekcija ne prenosi kapljicama umanjuje mogućnost širenja bolesti na velikim aerodromima. Smrtonosni virus se ne prenosi u prolazu, dodaje doktor Jirgen Risland, virolog Univerziteta u Homburgu (Sarland). Mogućnost prenošenja virusa mala je i u avionima. Putnik bi morao da bude izložen telesnim tečnostima obolelog (neophodan je direktan kontakt sa krvlju ili ispovraćanom masom), što se takođe retko dešava. Uz to, do prenošenja dolazi ako su simptomi bolesti jasno izraženi, tvrdi ovaj lekar.

Nadležni u upravi Frankfurtskog aerodroma nisu mnogo zabrinuti zbog pretnje koja stiže iz zemalja zapadne Afrike. Stiče se utisak da je atmosfera drugačija nego na aerodromima u Kanadi i SAD. U Njujorku su već uvedene obavezne mere dodatne kontrole putnika iz Sijera Leonea, Gvineje i Liberije. Ostale putnike iz zapadne Afrike najpre pitaju kojim su putem stigli do željene destinacije i da li su bili u kontaktu sa obolelima. Ukoliko se ustanovi da postoji rizik, meri im se temperatura.

Slabe šanse za prepoznavanje

Jedan slučaj je preko noći promenio svest o riziku od širenja infekcije. Tomas Erik Dankan je prva žrtva ebole u Sjedinjenim Državama. Virus je doneo iz Liberije i preminuo je 8. oktobra. Tako je virus ebole stigao i u zemlju, za koju bi se moglo reći da je u društvu onih sa najboljom zaštitom od infekcija u svetu. Činjenica da inkubacija još uvek neizlečive bolesti traje tri sedmice otežava njeno rano dijagnostikovanje. Drugim rečima, zaraženi možda već putuju Evropom i da ne znaju da u sebi nose smrtonosni virus.

I ministar zdravlja pokrajine Hesen Štefan Gritner uverava javnost da nema opasnosti od širenja infekcije na velikim aerodromima u Nemačkoj. Tvrdi da nema potrebe za merenjem temperature putnika. „Povišena temperatura može biti prouzrokovana raznim bolestima, od obične prehlade do onih krajnje ozbiljnih i infektivnih. U slučaju ebole važniji su razni drugi simptomi, a ne temperatura tela.“ Navodno su iskustva u borbi protiv SARS-a pokazala da kontrolisanje temperature ne može mnogo da pomogne u borbi protiv opasnih bolesti. Tako barem u svom izveštaju navode stručnjaci Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti. Portparol Instituta Maks Plank Somieski deli to mišljenje i navodi da obavezno merenje temperature sada nije neophodno. „Ne bi trebalo podizati tenziju ako opasnosti još uvek nema.“

Strah je već tu

Međutim, Francuska i Češka ne žele da rizikuju. Najavljuju opsežnije mere u kontroli putnika iz rizičnih zona. O ozbiljnosti situacije u međuvremenu se vode detaljne konsultacije. Jedna od njih upriličena je u četvrtak, 16. oktobra, a u njoj su učestvovali francuski predsednik Oland, nemačka kancelarka Merkel, britanski premijer Kameron, predsednik italijanske vlade Renzi i američki predsednik Obama. Osim ove video konferencije, nadležni u Evropskoj uniji, uključujući i ministre zdravlja zemalja članica EU, razmatraju koordinirane mere i strategiju u borbi protiv ebole. One će se, pre svega, odnositi na veću zaštitu putnika i posada.