Ima li države Bosne i Hercegovine na Neretvi? | Politika | DW | 16.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ima li države Bosne i Hercegovine na Neretvi?

Dok se Republika Srpska i hrvatska elektroprivreda dogovaraju o energetskoj eksploataciji slivova Neretve i Trebišnjice, otvorena ostaju brojna pitanja o mogućim ekološkim štetama.

Hidroenergetski projekat „Gornji horizonti“ na Neretvi u delu njenog toka kroz Republiku Srpsku u BiH, već godinama izaziva rasprave o, prvenstveno, moguće rizičnim ekološkim posledicama. Drastično regulisanje vodotoka i gradnja više akumulacionih hidroelektrana mogli bi južnu polovinu reke – onu kroz Federaciju Bosne i Hercegovine, te kroz Hrvatsku – doslovno presušiti, kao što ističu kritičari zahvata. Problem je još složeniji znamo li da se „Gornji horizonti“ ujedno povezuju s jednim značajnim projektom u Hrvatskoj.

Naime, druga najznačajnija reka Jadranskog sliva Bosne i Hercegovine, Trebišnjica, primala bi – u dogovoru s itekako zainteresiranom Hrvatskom elektroprivredom – višak akumulirane vode koja bi se preusmeravala na buduću hidroelektranu Dubrovnik 2, u blizini Cavtata. I bez obzira na ekološke kontroverze, čini se da ništa ne može zaustaviti politički dobrano zahuktale pregovore između dva snažna prekogranična subjekta. Pitanje na koje dosad nismo imali čvrst odgovor glasilo bi: gde je tu država Bosna i Hercegovina i kakav je njen uticaj na projekt?

Ekološke spoznaje novog doba

Zoran Mateljak

Zoran Mateljak kritikuje projekat

Javnosti zacelo nije više potrebno mnogo tumačiti da je posredi krajnje delikatna materija radikalne izmene još dobrano prirodnog vodnog režima većeg dela Hercegovine, kao i ekološki već uzdrmane neretvanske delte u Republici Hrvatskoj. Inače, granice Hercegovine kao regiona se geografski podudaraju, i to maltene u celosti, upravo s vododelnicom Jadranskog i Crnomorskog sliva BiH. Nadalje to određuje i ostale ekološke faktore, a donekle i društvene te istorijske efekte.

Ali, u doba kad je tek bio zacrtan projekat „Gornji horizonti“, pre gotovo 60 godina, svetske naučne ekološke spoznaje još nisu omogućavale uvid u potencijalne opsežne rizike zahvata. Upozorio nas je na to Zoran Mateljak, hidrolog i rukovodilac projekata WWF-a (Svetska fondacija za zaštitu prirode) sa sedištem u Mostaru. „S druge strane, u nove vreme intenzivno ojačavaju te spoznaje, no jednako slabi funkcija države Bosne i Hercegovine, u svakom pogledu“, ističe Mateljak.

Državni nivo ipak nezaobilazan

Opšte je poznato, kako Mateljak navodi za DW, da u svim područjima država BiH ima problema s artikulisanjem iole jedinstvenog stava, već se isti obično raspada barem na onaj RS-a i Federacije, a potonji često i dalje. Nasuprot takvoj slici, izlaže nam svoje mišljenje Reuf Hadžibegić, pomoćnik ministra iz Sektora za prirodne resurse, energetiku i zaštitu okoline BiH u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa. „Stajališta oko tog vrlo kompleksnog projekta jesu protivrečna, ali ništa se neće započeti dok se ne usaglasimo. Državni nivo niko ne može zaobići.“

Karte Bosnien und Herzegowina Projekt Obere Horizonte

Projekat Gornji horizonti

Hadžibegić napominje da treba uzeti u obzir mnogo različitih strana problema, od ingerencija države i entiteta te saradnje sa Hrvatskom u kontekstu razvoja hrvatskog elektroenergetskog sistema. Zatim, preko ekoloških aspekata kao što su dan-danas velike nejasnoće oko podzemnog kretanja voda u Jadranskom slivu, do činjenice da se radi o povezivanju slivova Neretve i Trebišnjice, a koji su i sami po sebi već izuzetno složeni. Ideja o međunarodnoj arbitraži pre nekoliko godina, pak, nije naišla na odobravanje.

Oprezni strani finansijeri

Ovde svakako treba podsetiti da je lani, zbog izdavanja pozitivnog mišljenja o Studiji uticaja na okoliš HE „Dabar“ – jedne od budućih elektrana u sklopu „Gornjih horizonata“ – federalno Ministarstvo okoline i turizma podiglo tužbu protiv Ministarstva prostornog uređenja, građevinarstva i ekologije RS. Optimistično u tom kontekstu zvuči procena Zorana Mateljaka da neizbežni međunarodni kreditori tako izuzetno skupog projekta zasigurno neće pristati na finansiranje dok se ne reše sve slične pravne dubioze.

Njih će verovatno još biti, ako ne na sudskom nivou, ono makar na političkom i stručno-ekološkom. Samo za prigodnu ilustraciju dimenzija spora: ukupni projekat podrazumeva skretanje vode iz sliva Neretve u sliv Trebišnjice i pogon hidroelektrane Dubrovnik 2, koji bi konačno nadmašio protok Neretve kroz Mostar. Danas tuda postojeći hidroenergetski tok propušta iz Trebišnjice 90 kubnih metara vode u sekundi što bi se po planu trebalo povećati na 210 kubnih metara, dok Neretva u Mostaru meri tek 200 kubnih metara.

Neretvu treba vratiti prirodi

Bozo Petrov Bürgermeister Metkovic Kroatien

Božo Petrov promenio politiku svog prethodnika

Eksploatacija prirode u ovom slučaju očito poprima goleme proporcije, pa bi i štete – u slučaju lakomislenosti i jednostranog pristupa – mogle narasti do nemerljivog. Indikativna je utoliko bila pozicija Hrvatske, sadržana u primeru Stipe Gabrića Jamba, donedavnog gradonačelnika Metkovića. On je tako bio dao načelni pristanak na sve predviđene zahvate u projektu „Gornji horizonti“, iako je baš u njegovom gradu vodno-ekološka šteta poprimila dosad najveće razmere. Zbog sniženog vodostaja Neretve, odavno je u Metkoviću moguće uloviti (i) morsku ribu, a sam prostor delte mnogostruko je ugrožen stalnim prodorom morske vode.

Ipak, ohrabruje principijelno držanje novog metkovićkog gradonačelnika Bože Petrova, kojeg smo takođe zamolili za izjavu: „Mi, nova lokalna uprava Metkovića, ne slažemo se s projektom, a pogotovo ne bez predočavanja kvalitetnih studija o uticaju na okolinu, koje uporno izostaju. U protivnom nam preti bezbroj opasnosti.“ Poljoprivreda u dolini Neretve je salinizacijom već izrazito ugrožena, kao što javnost i odgovorne institucije opominje Petrov, pa je toj reci zapravo neophodna sanacija i povratak na što prirodniji režim, a ne daljne iscrpljivanje i ugrožavanje toka.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević