Igra reči, milijarde i nikom ništa | Evropa | DW | 14.11.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Igra reči, milijarde i nikom ništa

Angela Merkel je letos isticala da mora da se učini više protiv nezaposlenosti među mladima. EU je sada donela odluku: ubuduće niko mlađi od 25 godina neće morati da čeka na posao ili stručnu obuku duže od 4 meseca.

Evropska komisija je još prošle jeseni pokrenula niz mera za zaustavljanje rasta nezaposlenosti među mladima. U fondu koji je nastao paktom između Evropske komisije, predstavnika vlada zemalja-članica i Evropskog socijalnog fonda, našlo se osam milijardi evra. Taj novac će od sledeće godine biti na raspolaganju regionima u kojima je stopa nezaposlenosti veća od 25 odsto. To se pre svega odnosi na Španiju, Grčku ili Portugaliju. Predviđeno je, na primer, da se finansijski pomogne mladima u periodu između završetka škole i zapošljavanja, ali i firmama koje primaju mlade radnike. Želja je i da se podstakne mobilnost unutar Evrope.

Ponekad je dovoljno promeniti propise

Holger Šefer: Za otvaranje radnih mesta za mlade ponekad uopšte nije potreban novac, potrebno je samo promeniti propise

Holger Šefer: Za otvaranje radnih mesta za mlade ponekad uopšte nije potreban novac, potrebno je samo promeniti propise

Međutim, osam milijardi nije dovoljno, smatra Holger Šefer, stručnjak za tržište rada u Institutu za nemačku privredu. S obzirom na to da fond moraju da finansiraju i zemlje-članice, u kriznim zemljama za to jednostavno nema novca.

U Danskoj, Finskoj, Austriji i Švedskoj već postoje garancije za mlade nezaposlene, međutim, uspeh tih mera veoma je mali. Tamo je nezaposlenost među mladima ili porasla ili se nije mnogo više smanjila nego nezaposlenost kod odraslog stanovništva. U Finskoj je 21 odsto mladih bez posla, u Švedskoj 23 procenta. Nezaposlenost kod mladih nije nikakav izdvojen fenomen, već pokazuje stanje na tržištu rada jedne zemlje. To znači: što je generalno veća stopa nezaposlenosti, to je veća i nezaposlenost među mladima.

Holger Šefer ukazuje da je nezaposlenost posledica loše konjukture i da se ne može suzbijati politikom na tržištu rada. On smatra da bi politika trebalo da stvori povoljne uslove za firme koje bi onda, sa svoje strane, mogle da stvore trajna radna mesta za mlade. „Ponekad za to uopšte nije potreban novac, potrebno je samo promeniti propise“, kaže Šefer. Dakle, politika bi trebalo da omogući uslove za privredni rast, a ekspanzijom proizvodnje smanjiće se i nezaposlenost.

Političari koji su se okupili na samitu Parizu neće moći da smanje nezaposlenost, ali će moći da daju smernice i podsticaje. Ideja francuskog predsednika Fransoa Olanda je da mladi nezaposleni putem medija steknu utisak da političari u Berlinu, Briselu i evo sada Parizu, o njima brinu, da ih ne ostavljaju na cedilu. Cilj je naravno i da mladi ne izgube poverenje u odgovorne u svojoj zemlji i onda razočarani okrenu leđa politici. Ipak, samo politikom na tržištu rada, mladim nezaposlenim Evropljanima ne može se garantovati posao.

Autorke: Sabrina Pabst / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković