1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Identitet Vojvodine

Poznate vojvođanska multetničnost, multikonesionalnost i multikulturalnost ozbiljno su narušeni u poslednjih dvadesetak godina i njihov opstanak, pre svega zbog politike etničkog inžinjeringa, zaključili su učesnici okruglog stola “Održavanje multietničnosti Vojvodine”, koji je održan u Novom Sadu.

Sve manje raznolikosti:Novi Sad

Sve manje raznolikosti:Novi Sad

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji započeo je, u saradnji sa Evropskom unijom, realizaciju istoimenog projekta, a predsednica te nevladine organizacije Sonja Biserko kazala je da je cilj projekta da se podstakne razgovor na temu vojvođanskog identiteta:

“Posebno imamo u vidu taj etnički inžinjering, koji je značajno promenio etničku demografsku sliku Vojvodine. Međutim, to ne znači da vojvođanski identitet kao takav još uvek ne postoji. Mi polazimo od toga da je Vojvodina uvek bila, i jeste i danas, najevropskiji deo Srbije.”


Prema mišljenju diretora Centra za regionalizam Aleksandra Popova, u vreme Miloševićeve ali i Koštuničine vladavine došlo je do ozbiljnog devastiranja multietničkog identiteta Vojvodine. Popov smatra da je danas više reč o sećanju na multietničku Vojvodinu, nego o njenom stvarnom postojanju:

“Ako uzmete samo Novi Sad kao sliku i izlog te Vojvodine, videćete da se ovde sve manje čuju manjinski jezici na ulici, mađarski posebno. A nekada je bilo najnormalnije da u autobusu, na ulici čujete šarenilo jezika. To se utišalo i zna se koji je razlog: strah da, ako progovoriš mađarski, neko može da te napadne.”

Publicista Mirko Đorđević ukazao je na trend da se u Vojvodini danas isključivo grade pravoslavne crkve u raško-vizantijskom stilu, umesto da se radi na očuvanju jedinstvenog vojvođanskog pravoslavnog baroka:

“Vojvodina ima jednu kulturnu vrednost a to je srpski pravoslavni barok. Kao takav, on figurira u svim istorijama kulture i vodećim enciklopedijama sveta. I taj se barok danas uništava polako. I u okolini Sombora, i u okolini Novog Sada grade se crkve u raško-vizantijskom stilu, što je neprimereno. Mi se teško mirimo sa crkvenim pluralizmom, s tim da neko može biti pravoslavan i na neki vojvođanski, barokni način. Jer, napokon, Vojvodina i ovaj deo Evrope ne spadaju u vizantijski kulturno-civilizacijski krug, koji ima prepoznatljive vrednosti. U tome je stvar.”

Učesnici okruglog stola zaključili su da je Vojvodina, uprkos svemu, i danas najevropskiji deo Srbije, o čemu svedoče i njene regionalne inicijative prema Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji...

Kako je rečeno, to je prepoznala i EU i odlučila da finansijski podrži očuvanje vojvođanske šarolikosti, svesna da bi jedino Vojvodina mogla da bude lokomotiva za buduću evropeizaciju Srbije.

Ipak, zaključili su učesnici okruglog stola, bez suštinske autonomije Vojvodine teško će se održati i vojvođanska multietničnost, multikulturalnost i multikonfesionalnost. Bez autonomije, teško će se stati na put procesu u kojem se, na primer, mladi Mađari i mladi Srbi u Bečeju uopšte ne druže, već izlaze, svako u svoje, mađarske i srpske kafiće.

  • Datum 16.06.2007
  • Autor Dinko Gruhonjić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAKA
  • Datum 16.06.2007
  • Autor Dinko Gruhonjić
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAKA