Ideja o harmoničnom nošenju baklje načelno je propala

Odgovor na pitanje šta razlikuje demokratiju od diktature, jednostavan je.

Ljudima koji žive u slobodnim zemljama ne može se propisati šta će da misle. Nošenje Olimpijske baklje kao znaka slobode i povezivanja među narodima na harmoničnom putu po svetu, poruka je koju slobodni svet ne može da prihvati u slučaju Olimpijade u Pekingu 2008.

Možda vlastodršci u Kini to ne razumeju. Za njih su protesti i nemiri delo zlih tibetanskih separatista. Aktuelni razvoj situacije na Tibetu bio je direktan povod protesta. U međuvremnu su kritike na račun Kine mnogo temeljnije. Ljudska prava, sloboda štampe, zlostavljanja... ispisano je na transparentima pored kojih je nošena Olimpijska baklja u Parizu.

Danas se sve ponavlja u San Frncisku. I upravo zbog toga se moćnici u Pekingu toliko trude da se u Kini prikažu samo cenzurisane slike.

Koncept organizatora Olimpijskih igara u Pekingu, sa nošenjem Olimpijske baklje po svetu - urušio se. Oni su hteli da na svih pet kontinenata, uključujući i Mont Everest, pokažu modernu Kinu. Kinu koja je dorasla svakom izazovu. U slobodnom svetu, u kojem ljudi samostalno razmišljaju, već odavno je uočen pokušaj zloupotrebe Olimpijske ideje i njene simbolike. Čak iako sportski funkcioneri još uvek osporavaju zloupotrebu u zemljama iz kojih dolaze.

Prenošenje Olimpijske vatre na Vrh sveta i kroz Tibet zahvaćen nemirima ima i drugu simboliku. Pokazuje Kinu koja primenjuje silu i zastrašuje. Takva slika o Kini biće još ubedljivija ukoliko se pojačaju Kineski službeni protesti i ljutnja.

Hoće li sportska nadmetanja biti perfektno organizovana nije najvažnije. Nakon ovakvog početka sigurno je da neće biti dobrog raspoloženja. U ovoj tački je Olimpijska porodica poput sasvim normalne porodice uoči venčanja: radost se rađa iz uslova koji se stvore, ona se ne može propisati. Pod pritiskom nje nema. To mora biti nauk za buduće odluke Međunarodnog olimpijskog komiteta.