I u Nemačkoj se kradu kablovi i pruge

Najčešće dolaze noću kada svi spavaju. Pod okriljem mraka kidaju strujne kablove i semafore, ili na drugim mestima kradu bakarne kablove telekomunikacionih provajdera. Lopovi traže bakar, mesing i staro gvožđe. Posao sa sirovinama postao je veoma unosan. Do 10.000 američkih dolara se plaća za tonu bakra. Zato ne čudi što lopovi sve češće idu u lov na sve sirovine koje im dođu pod ruku.

Trenutno najviše ispašta Nemačka železnica (DB). Samo u 2011. godini 11.000 vozova je stiglo sa zakašnjenjem na cilj. Zbog krađa se nagomilalo 150.000 minuta čekanja. Procenjuje se da je DB imao štetu od 15 miliona evra. Pored železnice, zbog sve češćih građa ispaštaju i telekomunikacione i energetske kompanije i trgovci metalom. Tri velika koncerna DB, Telekom, energetska kompanija RWE i Udruženje nemačkih trgovaca metala zato su odlučili da se udruže u borbi protiv kradljivaca metala.

Sistem ranog upozoravanja

„U poslednjih četiri, pet godina krađe u Nemačkoj su sve učestaslije i ono što primećujemo je to, da krađa bakarnih kablova postaje sve profesionalnija. Jasno je da to ide u pravcu organizovanog kriminala“, kaže se Filip Blank iz Nemačkog telekoma. Ta kompanija je prošle godine registrovala 320 krađa, koje su je oštetili za oko 820.000 evra. Savez bi sada trebalo da pomogne: „Želeli bi da uspostavimo sistem ranog upozoravanja, kako bi brže mogli da razmenjujemo informacije. Naime, često se događa su krađe regionalno koncentrisane i tada na udaru nije samo jedna kompanija.“

Veštačkim DNK označavanjem će biti prikupljani genetski otisci prstiju kradljivaca, a predviđa se i da se u potragu za lopovima angažuju i helikopteri. Nemačkoj železnici je posebno teško da nadgleda svoju mrežu šina, koja je duga 34.000 kilometara.

Nema opasnosti za putnike

Šef za bezbednost Nemačke železnice Jens-Oliver Fos kaže da krađa šina ne predstavlja opasnost za putnike. „Kada se tako nešto dogodi, svi signali svetle crveno i svi vozovi se zaustavljaju.“ Štetu od krađa putnici ipak osete, kada vozovi kasne, kada ne stignu na vreme na posao ili propuste let za more.

Prodavci metala sve više novca izdvajaju za kupovinu zaštitne opreme, kaže šef Udruženja nemačkih trgovaca metalom Ralf Šmic: „Mnoga skladišta metala u međuvremenu su postala visoko-bezbednosne jedinice.“

Lopovi se, međutim, više ne ustručavaju od nasilja. „Nedavno su radnici jedne naše firme isprebijani i opljačkani. U jednom drugom slučaju naoružani lopovi su zavezali stražare i pobegli sa velikom količinom bakra.“ Pretpostavlja se da plen najčešće završava u Istočnoj Evropi ili u Aziji.

Osiguranja postaju neplativa

Porastom krađa kompanijama postaje sve teže da osiguraju metale. „Troškovi osiguranja su se povećali od 300 do 400 odsto“, kaže Šmic. Zagonetka ostaje i kolike količine metala mogu da nestanu sa jednog tako dobro osiguranog terena.

Novo bezbednosno partnerstvo međutim ne treba shvatiti kao reakciju na loš rad policije. „Propust policije je najviše federalizam. U Nemačkoj ne postoji centralna jedinica koja se bavi tom vrstom kriminala. Svaka pokrajina ima svoje nadležnosti“, kaže Ralf Šmic.

Peter Hošajt iz energetskog koncerna RWE još uvek, srećom, ne može da se požali na nedostatak snabdevanja električnom energijom zbog kradljivaca metala. On na lopove apeluje iz sasvim drugog razloga: „Kada je reč o kablovima sa visokim naponom, telo i život su na kocki.“

Autori: Arne Lihtenberg / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon