I Turska može da ucenjuje EU gasom

Turska je do sada otvorila samo 10 od 35 tematskih poglavlja, od kojih samo dva u 2008. godini, što koči pregovore za priključenje Evropskoj uniji. Među poglavljima koja još nisu otvorena je i ono koje se odnosi na energetska pitanja, posebno zbog jakih zahtjeva grčkog dela Kipra, koji je ušao u EU 2004.

„Ako se budemo i dalje suočavali sa situacijom u kojoj se poglavlje o energetici blokira, onda ćemo ponovo razmotriti naš stav o ’Nabuku’“, rekao je turski premijer Redežep Tajip Erdogan na konferenciji koju je u Briselu organizovao Evropski politički centar.

„Evropska unija treba imati isti odnos prema Turskoj. Ona ne sme da preferira južni deo Kipra, koji se nalazi daleko od Evrope i broji samo nekoliko hiljada stanovnika, u odnosu na Tursku i njenih 70 miliona stanovnika.“

Projekat Nabuko sve važniji

Projekt Nabuko, gasovod dužine 3.300 km, trebalo bi da doprinese napajanju Evrope gasom iz Kaspijskog mora, čak i s Bliskoga istoka, izbegavajući rusku teritoriju. On treba da prolazi kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju i Mađarsku da bi došao do Austrije.

To je projekt koji u poslednje vreme dobija na značaju zbog prekida isporuka ruskoga gasa Evropi preko Ukrajine. Erdogan je u ponedeljak (19.1.) izrazio nadu da će u 2009. godini doći do pomaka u pregovorima za priključenje njegove zemlje EU, što je „veliki prioritet Turske“.

„Ne tražimo nikakve privilegije, tražimo ravnopravan odnos. Veliki deo poglavlja blokiran je iz političkih razloga.“

Turska se trudi, ali nedovoljno

Više od tri godine zvanično se pregovara o pristupu Turske Evropskoj uniji, ali od oktobra 2005, pregovarači nisu mnogo postigli. Samo jedno poglavlje ugovora o pristupu do sada je zatvoreno - reč je o nauci i istraživanju, što svakako nije politički najvažnije.

Preostala 32 poglavlja tek treba utanačiti - među njima su i veoma važna kao što su spoljna politika, politika bezbednosti i odbrane, industrijska i ekonomska politika. Neka savetovanja, kao na primer u oblasti poljoprivrede ili carinske unije, suspendovana su do daljeg. Pregovori o pristupu se doduše nastavljaju, ali vrlo sporo.

Komesar za proširenje EU Oli Ren, krajem prošle godine javno je upozorio Tursku.

„Pozivam Tursku da se više zalaže za sprovođenje reformi u zemlji“, rekao je tada Oli Ren.

Brisel uviđa da se Erdoganova vlada trudi, ali nedovoljno. S druge strane, predsednik turske vlade vrlo dobro zna da je geopolitička uloga Turske proteklih meseci dobila na značaju. Tako je na primer Ankara posle gruzijskog rata u avgustu prošle godine otpočela inicijativu za rešenje sukoba. Članica Nato saveza Turska želi aktivno da učestvuje u iznalaženju mirovnog rešenja za Bliski istok.