I posle svega – vlada

I dočekali je. U svoj njenoj veličini. Sa predsednikom, potpredsednikom, 22 resorna ministra i jednim ministrom bez portfelja. Rezultat skoro četvoromesečnih pregovora mogao bi se u nekoj površnoj analizi okarakterisati kao napredak, bar kada su u pitanju brojke. Jer, sa 20 nova vlada je skočila na 25 članova, dobila je čak i neka nova ministarstva, poput onog za Kosovo i Metohiju.

Izgleda da je u novoj preraspodeli svako uspeo da pronađe svoje mesto. Što je dobro, jer, moglo se završiti i drugačije. Sudeći po onome kako je krenulo…

Pre nešto više nedelju dana pregovori su definitivno zapali u ćorsokak. Između Koštunice i Tadića varničilo je otvorenije nego obično. Posledica: Tomislav Nikolić postaje predsednik skupštine. Trenutak koji Srbiju vratolomno vraća u mračne devedesete.

Dobar taktički potez, nazivaju analitičari Koštuničinu podršku Nikoliću u skupštini. Verovatno, mada ne treba odbaciti mogućnost da je neke stvari radio iz ubedjenja. Pa, svima nam je poznato da Koštunici nije preterano mrska saradnja s predstavnicima bivšeg režima. Prošla vlada uspela je da se održi toliko dugo, jer joj je upravo partija bivšeg diktatora Miloševića davala neophodnu podršku. A i po jačini nacionalnih osećanja i njihovom javnom ispoljavanju Koštunica je već odavno iskoračio udesno.

Kako bilo, tek, ovaj Koštuničin potez pogodio je cilj i dobro uzdrmao srpsku i svetsku javnost. Reakcije, pojačani pritisci iz inostranstva, verovatno i poneko obećanje i naprasno dolazi do dogovora. Ono što pregovarači nisu uspeli da postignu čitavih 109 dana rešava se bukvalno preko noći. Toma Nikolić postaje predsednik skupštine sa najkraćim mandatom u istoriji srpskog parlamentarizma. Nikolić je verovatno naučio svoju lekciju. Koštunicu zaista ne treba potcenjivati. On je u svojoj ambiciji da ostane na vlasti očigledno spreman na sve. Ma koliko se trudio da deluje neobavešteno i nezainteresovano, ovaj političar je, u više navrata, pokazao da se bezobzirno i svim sredstvima bori za vlast.

Srbija je ipak dobila novu vladu, koja sada treba da dokaže svoju demokratsku orijentaciju. Već s prvim nagoveštajem demokratske koalicije u petak, većina bitnih evropskih političara potencirala je evropsku budućnost Srbije. Naravno, pod uslovom da se sprovedu ekonomske i socijalne reforme, pobedi organizovani kriminal i korupcija i konačno dovrši saradnja s Tribunalom u Hagu. Začudo, ove iste rečenice nalaze se među prioritetnim ciljevima nove srpske vlade, na čelu sa novim-starim premijerom. Rekao bi čovek, Srbija najzad isto misli kao i Evropa. Sve to samo dok se ne pomene Kosovo. A upravo Kosovo će biti prvi veliki ispit nove srpske demokratske vlade.