I dalje bez dogovora u BiH

Ni nakon devetočasovnog sastanka u Sarajevu sedmorice bosanskohercegovačkih lidera sa predstavnicima Evropske unije sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom na čelu, nije bilo rezultata u implementaciji presude u slučaju „Sejdić-Finci“. Pozicije su ostale iste, ništa se nije promenilo, osim činjenice da se pregovori održavaju u trenutku najveće socijalne krize i nereda u zemlji u poslednjih dvadeset godina. Ni to nije pomoglo rešavanju „bosanskog“ pitanja, famozne implementacije presude Iako je File najavio da će se nakon sastanka obratiti javnosti u BiH, on će to učiniti tokom dana (18.2).

Nikom nije jasno šta je nekom prihvatljivo

Zbog toga su lideri Bosne i Hercegovine bili rečitiji. Sudeći prema onom što su rekli i načinu na koji su rekli, kriv je „onaj drugi“, a nikako oni. Jer, oni su radili „u interesu građana BiH“.

Lideri SBB BiH, SDA, SDP-a i HDZ-a 1990, koji su se obratili novinarima nakon završetka sastanka, istakli su da problem predstavljaju dva izborna područja u Federaciji BiH. To se prvenstveno odnosi na nemogućnost postizanja kompromisa oko načina izbora članova Predsedništva BiH iz Federacije.

Predsednik SDP-a BiH Zlatko Lagumdžija rekao je da je EU ponudila dobru polaznu osnovu sa 14 tačaka, ali da se pregovaračke pozicije nisu bitno promenile u odnosu na ranije sastanke: „To je bila neka vrsta konsolidovanog predloga koji je do sada bio pred nama i koji je ukazivao na to da je moguće naći rešenje. Nažalost, tih početnih 14 tačaka nije bilo prihvatljivo za jedan broj učesnika u razgovoru“, rekao je Lagumdžija naglasivši da su se pojavile i ideje koje su značile početak procesa crtanja karata i vraćanje na početne pozicije, što je za njega bilo neprihvatljivo.

Predsednik SBB BiH Fahrudin Radončić rekao je da se na sastanku koje je trajao gotovo devet časova, i pored najbolje volje učesnika skupa, nije uspelo doći do toliko željenog rešenja: „Ovakav nas rasplet ozbiljno koči na putu ka EU, a građani BiH to nisu zaslužili. Međutim, kao i za sve u životu, mislim da će se pojaviti još neka prilika da pokušamo da rešimo to strateško pitanje, odnosno presudu koja traži veliku toleranciju i kompromis“, rekao je Radončić.

Sporan je način izbora članova Predsedništva BiH iz Federacije, gde se govori o dva izborna područja u Federaciji, odnosno da se bira jedan kandidat sa najviše glasova u pet kantona, dok se drugi bira iz drugih pet kantona.

Fiksiranje kantona?

„Bili smo blizu dogovora, ali bošnjačke partije nisu mogle da prihvate hrvatske zahteve“, rekao je potpredsednik SDA Bakir Izetbegović navodeći da nije bilo prihvatljivo fiksiranje kantona kod definisanja izbornih područja u Federaciji BiH.

S druge strane Martin Raguž, lider HDZ-a 1990, tvrdi da nije bilo predloga o fiksiranju kantona kao izbornih područja naglasivši da na sastanku nije bilo političke volje za rešavanje ključnih pitanja. Kako tvrdi Raguž, „rešenje koje je predloženo bilo je da se jedan član Predsedništva BiH bira iz RS, a dva člana Predsedništva BiH direktno iz Federacije, koja je jedna izborna jedinica“.

„Prvi član Predsedništva iz Federacije BiH birao bi se prema najvećem broju glasova koji dobije, što se računa prema pet kantona u kojima je on dobio najveći broj glasova. Tih pet kantona nisu unapred fiksirani, već su promenljiva kategorija, zavisno gde je kandidat dobio najviše glasova“, objasnio je Raguž.

Dodik i Bosić ranije napustili sastanak

Sastanak su još u pauzi tokom večeri napustili lideri SNSD Milorad Dodik i SDS Mladen Bosić tvrdeći da nikakvog napretka nema i da nisu optimisti kada je reč o postizanju dogovora. Dodik je rekao da postoji usaglašen tekst u nekoliko tačaka i da je preostalo da se usaglasi procedura u vezi sa izbornom jedinicom u Federaciji BiH, koja se sastoji od dva područja.

„U Republici Srpskoj predviđeno je da ostane direktan izbor člana Predsedništva BiH, da je RS jedna izborna jedinica, da se bira većinom glasova član Predsedništva BiH i da oni koji su izašli u distriktu Brčko glasaju za RS, što je za mene prihvatljivo. Ostalo je još usaglašavanje određenih procedura vezano za izbornu jedinicu Federacija BiH koja se sastoji iz dva područja i za koju moramo navesti gde će se to locirati, da li u Izborni zakon ili Ustav“, rekao je Dodik.

Predsednik SDS Mladen Bosić nije na sastanku, kako kaže, „čuo nijedan novi stav što bi dalo pozitivan ishod pregovora“. „Voleo bih da dođemo do rešenja, jer građanima treba poslati neku pozitivnu poruku. Suština priče je produbljivanje krize u BiH da bi neko došao do ideje o 'Dejtonu dva' ili nekom sporazumu 'EU jedan'. Postaje sve više jasno da iza svega stoje neki drugi politički ciljevi“, smatra Bosić.

Tokom dana svoje stavove javnosti u Bosni i Hercegovini, nakon maratonskih pregovora, trebao bi da predoči i komesar za proširenje Evropske unije Štefan File.

Autor: Dragan Maksimović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković