I dalje bez dogovora o budžetu EU | Evropa | DW | 08.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

I dalje bez dogovora o budžetu EU

Novi početak za novi sedmogodišnji budžet EU. Pregovori o budžetu Unije za period od 2014. do 2020 su još novembru propali. Šefovi država i vlada su od četvrtka ponovo u Briselu, ali izgleda da svako misli samo na sebe.

default

Samit EU

Šefovi država i vlada zemalja EU su se pripremili na dugu noć. Samit je počeo sa dva sata zakašnjenja, kako bi se obavili još poneki razgovori, što je očigledno više nego potrebno. "Pozicije su još uvek prilično udaljene", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel. A šta znači „udaljene“, bilo je evidentno nakon izjava i drugih šefova vlada.

Francuski predsednik Fransoa Oland ponavlja staru mantru: "Uvek sam govorio i ubeđen sam u to, da mora da se štedi, ali ne po cenu da se oslabi privreda". Oland je naglasio da ne želi kompromis po svaku cenu. "Ako su pojedinci nerazumni, ja ću pokušati da ih prizovem pameti, ali samo do određene tačke". Nerazumni su za njega oni koji "zaboravljaju poljoprivredu ili ignorišu privredni rast".

Upravo francuski seljaci profitiraju od subvencija za poljoprivredu, što čini skoro polovinu budžeta EU. Zato Francuska odbacuje smanjenja subvencija za poljoprivrednike.

Sever protiv juga i istoka

EU Gipfel schwierige Verhandlungen

Razgovori do kasno u noć

Na Olandovoj strani su mnoge siromašne zemlje sa juga i istoka Evropske unije, doduše povremeno iz potpuno drugačijih razloga. Oni se plaše štednje u strukturnim fondovima kojim EU pomaže siromašne regione. Grčki premijer Antonis Samaras, čija je zemlja morala da se oslanja na novac iz fondova za spasavanje evra tvrdi: "Grčka je počela sa konsolidacijom budžeta i strukturnim reformama". Sledi oporaak, a potom i privredni rast. Samaras je podvukao da su strukturni fondovi EU "garant uspeha, kako za Grčku, tako i za celu Evropu".

Na drugoj strani su bogate zemlje sa severa Evrope. Oni se zalažu za novo stezanje kaiša. Na čelu tog fronta je britanski premijer Dejvid Kameron koji ponavlja svoje nedavne argumente. "Da budem iskren, EU ne bi trebalo da bude imuna na pritisak da mora da se štedi, pritisak pod kojim je zapravo čitava Evropa." Izdaci su još u novembru bili previsoki i oni moraju da se smanje. "Ako do toga ne dođe nema ništa ni od dogovora", rekao je britanski premijer.

Pretnje vetom i potraga za kompromisom

Nije to jedina pretnja vetom. Češki premijer Petr Nečas želi "moderan i mali evropski budžet". Sadašnji predlog, ističe Nečas, nije fer prema njegovoj zemlji: "Mi smo spremni da staviom veto". I premijerka Danske Hele Torning-Šmit zapretila je na sličan način ukoliko njena zemlja ne dobije popuste na izdatke za EU. Premijer Švedske Frederik Rajnfeldt pored smanjenja budžeta traži i "značajne popuste", kako bi švedski poreski obveznici uopšte mogli da prihvate budžet EU. Rajnfeldt kritikuje subvencije za poljoprivredu i kaže da "one sprečavaju modernizaciju".

Nemačka kancelarka pokazala se kao pravi posrednik u pregovorima. Iako pripada taboru koji je za štednju i smanjenje budžeta, pokazala je spremnost na kompromise. "Moramo odgovorno da se odnosimo prema novcu, ali isto tako mora biti solidarnosti između zemalja koje najviše uplaćuju u budžet EU i onih koji najviše koriste njegove subvencije", rekla je Angela Merkel. Ona se nada dogovoru. "Dobre želje naravno postoje da se zajedno dođe do rezultata, ali moramo da se strpimo i dobro zasučemo rukave, a ja ću to učiniti".

Ako do dogovora i dođe opet mora da se sačeka odluka Evropskog parlamenta, a pred liderima evropskih zemalja je još jedan dan samita.

Autor: Kristof Hazelbah / Svetozar Savić
Odg. urednik: Jakov Leon