1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

I blagoslov, i prokletstvo

Pre 100 godina godina nemački hemičar Fric Haber zaštitio je patent na "sintezu amonijaka iz njegovih elementa „ za koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju. Izum, pun suprotnosti kao što je bila i ličnost naučnika.

default

Ništa bez azotnog đubriva: Hemijska fabrika u Nemačkoj

Kada se količina kiseonika u vodi značajno smanji,voda - u naučnom žargonu - postaje mrtva. U tom smislu, Crno more je godinama bilo mrtvo, dok je ista sudbina pretila i Baltičkom moru. I svakog proleća kada Misisipi počne da se razliva i plavi – zona mrtve vode počinje da se širi Meksičkim zalivom. Razlog tome leži u preteranoj upotrebi azotnog, veštačkog đubriva.

Kada je zajedno sa raspadom komunizma, došlo i do totalnog rasula poljoprivreda u Istočnoj Evropi, Crno i Baltičko more su se oporavili. A s obzirom da se u SAD upotreba đubriva istovremeno intenzivirala – mrtva zona u Meksičkom zalivu se sve više širila.

Reč je posledicama izuma Frica Habera, tačnije postupka nazavnog Haber - Boš.

Upozorenje naučnika

U članku objavljenom 28. septembra u stručnom časopisu Natural Geoscience, naučnici iz četiri vodeća svetska centra za istraživanje okoline ističu dobre i loše strane Haber-Boš procesa za sintezu amonijaka iz atmosferskog azota: s jedne strane proizvedena je hrana za milijarde ljudi, a s druge strane milioni su našli smrt zbog novonastalog oružja. Osim toga, pokrenut je i niz negativnih promena prirode.
Jedan od autora, Jan Viljem Erisman iz centra za istraživanje energije u Holandiji, objašnjava:

"Povećanje potražnje za hranom i biogorivom uz smanjenje korišć enja azotnog đ ubriva je pravi izazov za mnoge naučnike . Haber-Boš proces je možda n ajznačajniji izum 20. veka, ali ima mnogo veoma lo š ih nuspojav a . Sada nam je po treba n novi izum koji bi u istoj meri promenio svet, ali bez nepovoljnog uticaja po čoveka i prirodu. "

Ogromni potencijali


U pomenutom članku piše da mi sada živimo u svetu koji se promenio i koji u velikoj meri zavisi od Haber-Boš azota. Ovaj specijalni azot je doveo i do proizvodnje prvog oružja za masovno uništavanje.
S druge strane, on je hemijskoj industriji stvorio ogroman potencijal za proizvodnju materijala i roba potrebnih društvu. Najveća blagodet, međutim, je velika proizvodnja veštačkog đubriva od kojeg je doprinos povećanju proizvodnje hrane od čega je koristi imala polovina stanovništva sveta.

USA Iowa Landwirtschaft Mais Maisernte

Korist za pola sveta: Polja kukuruza u Ajovi


Neko vreme je korišćenje azota kao đubriva donosilo ogromne koristi, ali su se ubrzo pokazale i njegove loše strane. To je sniženje biodiverziteta, što znači odumiranje biljnih i životinjskih vrsta, i formiranje morskih algi koje prvo unište sav život oko sebe, a potom i sebe. Ugrožen je kvalitet vode za piće, vazduha i podstaknut niz klimatskih promena koje utiču na kvalitet života i zdravlje stanovništva.

Sve više problema

Scenariji budućnosti ukazuju na to da će takvih problema biti sve više uzme li se obzir procena da će se upotreba veštačkog đubriva narednih vekova udvostručiti. Ovi ekološki izazovi ukazuju na potrebu za novim izumom, revolucionarnim, kao što je bio Haber-Boš proces, ali bez pogubnih uticaja na čoveka i njegovu okolinu.
Problem azota je problem kojem će se u budućnosti poklanjati sve više pažnje.

Na primer, Evropska komisija je već pokrenula projekat pod nazivom NitroJurop. Reč je o konzorcijumu od šezdesetak istraživačkih institucija koje se bave proučavanjem uticaja azota na globalno zagrevanje. Rezultati će biti sastavni deo projekta "Istraživačkog tima za reaktivni azot ', nedavno osnovanog od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Europu .
Mark Saton iz Centra za ekologiju i hidrologiju u Velikoj Britaniji koji je jedno od sedišta tog tima Ujedinjenih nacija, kaže:

"Vek Haber-Boš azota je na č udnovat na č in transformirisao naše živote. Bez njega, polovina svetskog stanovništva ne bi danas bila živa . Istovremeno uticaj na okolinu je poguban. Kako bi smanjili ove efekte, moramo poboljšati učinak kori šć enja azota , posebno u proizvodnj i hrane .“

Patriota, uprkos svemu

Istraživački tim radi na razvoju druge generacije tehnologija za bioenergente koji će doprineti ograničavanju korišćenja veštačkog đubriva u budućnosti.

I za kraj još nekoliko reči o Fricu Haberu.

Smatra se "ocem hemijskog rata", jer je tokom Prvog svetskog rata razvio bojne otrove. Iako je pomogao nemačkoj ratnoj mašineriji, zbog jevrejskog porekla je bio prisiljen da 1933. emigrira iz Nemačke. Mnogi njegovi rođaci su stradali u koncentracionim logorima. Deo njih i od njegovog izuma - ciklona B. Njegova prva supruga, Jevrejka, vrsna hemičarka Klara Imervar, koja je s njim sarađivala, radila mu proračune, slično kao što je to bio slučaj sa Milveom Marić i Albertom Ajnštajnom - izvršila je samoubistvo, ogorčena što nije uspela da ga spreči u nameri da isproba dejstvo otrovnog gasa na ratištu. I Haber je umro ogorčen, u izbeglištvu, jer mu nacisti, uprkos „zaslugama“ u ratu nisu oprostili jevrejstvo. Haber je do kraja života ostao neopkolebljivi patriota - pokušavajući godinama da iz morske vode izdvoji zlato kako bi Nemačka platila ratne reparacije



  • Datum 12.10.2008
  • Autor D. Roščić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FYEb
  • Datum 12.10.2008
  • Autor D. Roščić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FYEb