1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Išinger: Nije nemoguće da Rusija promeni stav prema Kosovu

Bivši predstavnik EU u pregovaračkoj trojci u intervjuu za Dojče vele pojašnjava kako vidi budućnosti Srbije i Kosova, te da li otopljavanje odnosa između Rusije i SAD može da utiče na promenu stava Rusije prema Kosovu.

default

Volfgang Išinger

Dojče vele: Gospodine Išinger, kako vidite Kosovo danas, godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti?

Išinger: „Postoje ljudi koji polupunu čašu uvek vide kao polupraznu. Ja sam više sklon optimističkom pogledu. Kosovo, daleko od toga da je prevazišlo sve probleme, ali je na dobrom putu. Godinu dana nakon proglašenja nezavisnosti, na sreću, može se reći da je situacija ostala mirna i da se Evropska unija, uprkos početnim teškoćama, snašla u novoj ulozi“.

Koje su najveći izazovi sa kojima ce se Kosovo susretati u narednom periodu?

„Izazove vidim u dve oblasti. Prvo, ekonomsko ozdravljenje zemlje koje zavisi od stabilnosti i mira na Kosovu (na sreću, protekla godina je prošla mirno). I drugo, u odnosima sa Srbijom. Ovde se, međutim, mora reći da za izgradnju dobrosusedskih odnosa dveju država, odgovornost leži na obe strane. Bilo bi dobro kada bi kosovska Vlada stalno slala poruke srpskoj strani da želi da se izgrade dobrosusedski odnosi. Iako nije realno očekivati da će sledećih nedelja ili meseci doći do bliske saradnje, doći će vreme kada će Priština i Beograd tražiti puteve saradnje, u interesu građana“.

Put Srbije ka EU teško zamisliv bez sporazuma sa Prištinom

Kosovo UN-Polizei-Fahrzeug Stacheldraht auf der Brücke über den Fluss Ibar

Most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici

Pozicije Beograda i Prištine i dalje su dijametralno suprotne - Kosovo smatra da je pitanje statusa rešeno dok je Srbija protiv i zahteva nastavak pregovora. Vi ste posredovali u ime trojke i znate pozicije obeju strana. O čemu Priština i Beograd mogu i treba da razgovaraju?

„Treba da razgovaraju o značajnim stvarima za građane, sa obe strane granice. Ne treba opet da pokušavaju da zajednički definišu pitanje statusa, pošto tu nema izgleda za dogovor. Ali je u interesu građana da se omogući saradnja u sektoru carine, policije, snabdevanja energentima, ekonomske razmene, kao i obrazovanja. Put ka Evropi ne znači samo uspostavljanje dobrih odnosa sa Briselom nego Beograd i Priština mora da uspostave dobre odnose i sa svim susednim zemljama. Drugim rečima, bez dogovora između Beograda i Prištine u narednim godinama, put ka Briselu će biti težak. To je stvar koju stalno moramo da predočavamo našim prijateljima u Srbiji. Niko u Beogradu ne treba da veruje da će put Srbije ka Evropskoj uniji biti zamisliv bez sporazuma sa Prištinom“.

Dakle Vi mislite da Beograd i Priština prvo moraju da normalizuju odnose, i tek potom da zahtevaju članstvo u EU?

„Mogu i istovremeno da se ispune oba cilja. Međutim, na kraju tog puta, prag Evropske unije može da se pređe samo ukoliko su rešeni svi teritorijalni sporovi. EU više nikada neće primiti neku državu, koja ima teritorijalne sporove sa nekom susednom zemljom. To je lekcija koju je EU naučila u proteklih 50 godina“.

Kako ocenjujete bezbednost na Kosovu?

„Radujem se zbog toga što, uprkos strahovanjima, na Kosovu tokom protekle godine nije bilo ozbiljnijih incidenata. Nadamo se da će srpski građani na Kosovu dobiti osećaj da žive u svojoj zemlji u kojoj mogu da se kreću bez policijske pratnje i u kojoj mogu da zarade dovoljno za život. Važan zadatak rukovodstva u Prištini je da se angažuje na projektu boljeg razumevanja među narodima i građanima“.

Da li je kosovska Vlada učinila dovoljno na tom planu?

„Znate, u tom pogledu nikad nije dovoljno. Ali nemam nijedan razlog da kritikujem kosovsku Vladu. Mogu samo da je ohrabrim da učini najviše moguće napore kako niko, pa čak ni Beograd, ne bi mogao da je kritikuje da Srbi žive pod pritiskom ili su ugroženi. To je važan cilj“.

Poboljšanje odnosa Amerike i Rusije

Symbolbild USA Russland

Otopljavanje odnosa između Rusije i Amerike

Gospodine ambasadore, nakon Konferencije o bezbednosti u Minhenu, koju ste Vi organizovali, rečeno je da je došlo do otopljavanja odnosa između Amerike i Rusije. Može li to da se odrazi i na politiku prema Kosovu?

„Naravno, kako da ne. Mislim da smo na Kosovu imali poteškoća u poslednje vreme, delimično i zbog nedostatka dobrih odnosa između Moskve i Vašingtona. Početak nove ere u odnosima Rusije i SAD otvara veliki broj šansi u bilateralnim i multilateralnim odnosima između SAD i Ruske Federacije. Mislim da niko ne može da sumnja da polako dolazi do otopljavanja odnosa između te dve zemlje. Verujem da će se to odraziti na Kosovo i na ceo Balkan“.

Da li je to otopljavanje stvarno ili se samo radi o promeni retorike te dve sile?

„Protekle nedelje prisustvovao sam ovde u Minhenu novoj ponudi Amerike prema Rusiji – kada je u pitanju naoružanje, Iran, Avganistan... Reakcija Moskve je bila vrlo pozitivna, tako da verujem da ćemo u narednim nedeljama doživeti osetnu promenu u odnosima između Moskve i Vašingtona“.

Mislite li da bi Rusija mogla promeniti i stav prema Kosovu?

„Smatram da to nije nemoguće. Ne očekujem da će doći do brze promene stava Rusije prema pitanju Kosova, ali verujem da ce prvo doći do smirivanja, a u narednim godinama i do približavanja stavova između Moskve i Vašingtona po pitanju Kosova. To bi bilo dobro jer bi doprinelo stabilizaciji stanja i jačanja uloge koju Kosovo, kao nezavisna država, mora da odigra u regionu“.

  • Datum 17.02.2009
  • Autor Razgovarao Bahri Cani
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gw1r
  • Datum 17.02.2009
  • Autor Razgovarao Bahri Cani
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Gw1r