Humanizam na delu
2. jul 2007.
Socijalni radnik iz Nemačke, Peter Luft, već mesecima pokušava da pomogne mladima sa Kosova.
Svakodnevno im pojašnjava:
”Radi se isključivo i ekslukzivno o tome da se omogući zapošljavanje i mir u zemlji. A to i ide preko zapošljavanja."
Pater Luft stoji u jednoj praznoj fabričkoj hali ,dok ga s pažnjom sluša grupa učenika.
”Socijalni radnici nisu bolji od drugih, već su to takodje ljudi sa velikim problemima, ljudi od krvi i mesa. Ovde govorim o sebi i o tome da imam potrebu da činim dobro. To mi daje osećanje zadovoljstva. Doduše ne zvuči profesionalno, ali ja živim od uspeha koga imam i to mi daje snagu da se svakog jutra borim sa vetrenjačama.”
Njegove vetrenjače su tvrdokorni službenici UNMIKa, oklevajući preduzetnici i pre svega apstraktni brojevi koji u prljavim učionicama humanitarne organizacije ”Pomoć deci” u Mitrovici imaju svoje konkretno ime i prezime. Šest od deset mladih sa Kosova su nezaposleni:
Šesnaestogodišnji Ariel kaže:
"Završio sam školu, ali ovde ima veoma malo posla. Tri meseca smo ovde imali praksu, zatim još mesec dana u jednoj firmi i to će nam mnogo pomoći da nadjemo posao.”
U sedištu pažnje je samostalna delatnost. Kod Petera Lufta nezaposleni mladi ljudi uče na malim primerima, ono za šta se cela zemlja priprema, a to je nezavisnost. I u smislu morala:
Pojedinci menjaju svet
Važno je ne samo da se ljudi privredno i socijalno stabilizuju, već i psihološki. Ne samo da misle na rat, na prošlost i teškoće, već i na budućnost, na pozitivne stvari. Da se kroz obrazovanje i rad oslanjaju na sebe i da mogu pozitivno da se razvijaju. I to nam donosi mir".
Ali, put je dug. Peter Luft je tokom celog dana na putu. Razgovara sa lokalnim firmama, sponzorima, ministrima i zalaže se za visoko kvalifikovane kadrove. Luft živi sa ženom i dvoje male dece na Kosovu. Bez porodice, kaže, ne bi izdržao:
”Za meine lično je to veliki faktor stabilnosti. Ne bih ovde sam radio, nikako ne.”
To uopšte nije čudno ako se zna da Peter Luft potiče iz velike porodice. Kao četvrto od desetoro dece, rodjen je u Kirgiziji, ali se porodica nemačkog porekla, početkom osamdesetih godina doselila u Bon. U izvesnoj meri ima iskustva kako se opstaje u stranoj kulturi. To na Kosovu nije jednostavno. Skoro svakodnevne nestašice struje, često nema ni vode. Ulice su loše i opasne. Društvo tradicionalno. Luft još na kraju kaže:
”Nikakvo pomaganje porodičnim klanovima. Treba pomoći pojedincima. Važna je samo pomoć pojedincima, jer pojedinci u masi na kraju menjaju masu. To je moj moto."