1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hugo Bos – suočavanje sa nacističkom prošlošću

Doba nacional-socijalizma i danas baca senku na mnoge firme i institucije u Nemačkoj. Tek poslednjih godina, sve više firmi se suočava sa svojom nacističkom prošlošću. Jedna od njih je i poznata firma Hugo Bos…

Hugo Bos, fotografija iz članske knjižice nacional-socijalističke stranke

Hugo Bos, fotografija iz članske knjižice nacional-socijalističke stranke

Hugo Bos je bio običan krojač. Posle Prvog svetskog rata, sa 33 godine, u Mecingenu je otvorio krojačku firmu sa oko 30 zaposlenih. Godine 1931. i Hugo Bos počinje da oseća posledice „velike depresije“. Ponuda nacional-socijalista da im proizvodi uniforme, došla je u pravi čas. Iste godine Bos pristupa nacističkoj stranki.

Hugo Bos je bio nacista iz uverenja

Istoričar Roman Kester, sa Bundesver Univerziteta u Minhenu istraživao je nacističku prošlosti Huga Bosa u arhivima, dokumentima, razgovarao sa svedocima: „Pratite li dalje tragove Bosove karijere, vidite da on nije postao član isključivo iz ekonomskih razloga. Morate jasno reći da je bio nacista. I to što je postao član partije još 1931, sigurno mu nije naškodilo. Sigurno je bio pravi nacista, iz uverenja.“

Od 1931. godine, u firmi Bos se proizvode uniforme za paravojne organizacije SS i SA i za Hitlerov podmladak (Hitlerjugend). Hugo Bos taj posao deli sa mnogim drugim firmama širom Nemačke. Osim toga, Bos nastavlja i proizvodnju normalnu radne odeće i košulja.

Hugo Boss Logo

„To će se promeniti od 1938. godine kada se ponovo uvodi obavezni vojni rok - i od tada Bos proizvodi samo vojne uniforme i uniforme Vafen-SS-a. Firma ima oko 300 zaposlenih, svakako profitira od nacional-socijalizma, međutim, još uvek nije ’velika riba’ u industriji uniformi“, kaže Roman Kester.

Zahvaljujući nacističkim narudžbinama Hugo Bos se širi, postaje firma srednje veličine, to dokazuje studija. Zapošljavala 140 prinudnih radnika.

Sinovi menjaju koncept - Bos postaje globalni igrač

U procesu denacifikacije, 1945. firma je označena kao „opterećena nacizmom“, ali je imala pravo da nastavi sa poslovanjem.

Osnivač firme nije doživeo uspon svog preduzeća u svetsku marku. Godine 1948. Hugo Bos je umro u svom rodnom Mecingenu, a posao su preuzeli njegovi sinovi.

Šezdesetih godina Bos prelazi na proizvodnju muških odela – upravo taj koncept je od firme stvorio globalnog igrača.

Firma prodata, ime i teret prošlosti – ostali

Firma Bos je tek poslednjih nekoliko godina suočena sa optužbama u vezi sa nacističkom prošlošću. Hjerdis Ketenbah, iz odeljenja za komunikacije u Bosu, kaže da, otkako je prodata, firma sa porodicom Bos i onako nema više nikakvih veza:

„To je sigurno neprijatno za firmu, a s druge strane, novi vlasnici odlučili su da nastave poslovanje pod istim imenom. Shodno tome, trebalo se suočiti sa tim optužbama i zbog toga smo naručili studiju čiji je cilj da kaže: pogledajte, sa žaljenjem moramo da kažemo da se svojevremeno desilo to što se desilo. Danas smo mi jedan drugi koncern i jednostavno molimo za uravnoteženu sliku.“

Modeli Hugo Bos, na svetskim modnim revijama

Modeli Hugo Bos, na svetskim modnim revijama

Suočavanje s prošlošću je proces koji još traje i ovom studijom sigurno nije okončan, naglašavaju u Bosu. Narednih godina će biti dodatnih, internih istraživanja.

Dojče bank finansirala izgradnju Aušvica

Hugo Bos nije jedina firma koja je poslednjih nekoliko godina, dala nalog da se izradi nezavisna studiju o nacističkoj prošlosti.

Porodica industrijalaca Kvant – koja je između ostalog vlasnik većine akcija proizvođača automobila BMW, tek ove godine prekinula je ćutanje i priznala da je zapošljavala hiljade prinudnih radnika i poslovala sa nacističkim režimom.

Dojče bank je od jednog od svojih instituta 1999. naručila studiju o davanju kredita u nacističkoj eri. Između ostalog, kreditima Dojče banke finansirana je i izgradnja koncentracionog logora Aušvic.

I političke institucije, kao što je Ministarstvo spoljnih poslova, preispitale su svoju prošlost. Rezultat naučnih istraživanja je da su i pedesetih i šezdesetih godina u toj državnoj instituciji radile mnoge diplomate sa nacističkom prošlošću.

Autori: Fridel Taube / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković