1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatsko članstvo u teškim vremenima

Nema euforije, velikih govora, a ni preteranih nada u nagli napredak privrede. Hrvatska 1. jula postaje 28. članica EU. Iako nema prevelikog slavlja čak ni u samoj Hrvatskoj, ovo proširenje ipak ima simboličan značaj.

ARCHIV - Die EU-Flagge und die Flagge von Kroatien wehen in Zagreb (Archivfoto vom 09.12.2011). Die Kroaten haben dem Beitritt ihres Landes zur Europäischen Union zugestimmt. Beim Referendum am Sonntag hätten 67 Prozent mit Ja gestimmt. Das berichtete die staatliche Wahlkommission in Zagreb am Abend nach Auszählung von einem Viertel der Stimmzettel. Damit kann das Land am 1. Juli 2013 das 28. EU-Mitglied werden. Die bis dahin notwendige Ratifizierung des Beitrittsvertrages durch alle bisherigen EU-Staaten gilt als Formsache. EPA/ANTONIO BAT +++(c) dpa - Bildfunk+++

Symbolbild EU-Beitritt Kroatien

Ulazak Hrvatske u EU odvija se u teškom trenutku za ovu organizaciju. Unija se nalazi u najtežoj krizi do sada, a želja da se prime nove članice je ravna nuli. Komesar za proširenje Unije, Štefan File je tokom protekle posete Zagrebu otuda izjavljivao kako se u slučaju ove zemlje radi o "verodostojnosti celokupne politike proširenja".

Hrvatska sprovela verodostojne reforme

DW interview with Ivo Josipovic, President of Croatia, 11.06.2013, Zagreb.

Ivo Josipović

Ta verodostojnost je narušena kada su 2007. u članstvo primljene Rumunija i Bugarska. Tada se verovalo kako će članstvo u Uniji pomoći u borbi protiv korupcije. Ipak, desilo se suprotno. Čim su ove zemlje ušle u EU, opali su i napori za sprovođenje reformi.

To se nije smelo dozvoliti u slučaju Hrvatske. Kod ove zemlje se dobro pazilo da se reforme i mere ne samo najavljuju, nego i sprovode. Štefan File je u martu izrazio zadovoljstvo. "Hrvatska je sprovela reforme koje su verodostojne, održive i nepovratne", kazao je File.

Za Hrvatsku je posebno važna borba protiv korupcije, ističe predsednik Ivo Josipović. "Još uvek imamo probleme s korupcijom, ali se promenio način razmišljanja. I nema tog predsednika ili budućeg premijera koji bi mogao da okrene točak zbivanja unazad."

Hrvatska je teret na leđima Evropske unije

epa03481618 Croatian Prime Minister Zoran Milanovic arrives for a meeting with the President of the European Council Herman Van Rompuy ahead of the European Council Summit at the European Union (EU) headquarters in Brussels, Belgium, 22 November 2012. The budget summit in Brussels is taking place against a backdrop of growing tensions between EU member states over the Brussels-based bloc's budget plans, which cover the 2014-2020 period. The 2014-20 budget - technically known as the multi-annual financial framework or MFF - will set maximum spending limits, as well as define where the money should go and where it should come from. EPA/OLIVIER HOSLET +++(c) dpa - Bildfunk+++

Zoran Milanović

Privredno gledano Hrvatska je teret na leđima EU. Ova zemlja se već dugo nalazi u recesiji, stopa nezaposlenosti iznosi oko 20 odsto. Ali, i druge države EU imaju slične ili čak i veće probleme. Ulazak u EU neće od danas do sutra uneti blagostanje u Hrvatsku, ali će njenu privredu napraviti konkurentnijom, uveren je premijer Zoran Milanović. "Jer, male nacije moraju biti otvorene nacije. Ukoliko se zatvore u sebe ne vide ništa i ne vide spoljni svet i nisu spremne da se nose s konkurencijom. Verujemo da EU daje ogromnu šansu Hrvatskoj koji je u skladu s našim sloganom: Hrabro u Evropu", kazao je hrvatski premijer.

Nakon Slovenije, biće to druga država bivše Jugoslavije koja ulazi u EU. Predsednik Josipović smatra kako proces proširenja neće automatski značiti uvlačenje EU u neprijateljstva koja su vladala u regionu. Napetosti sa Srbijom su popustile, a Hrvatska neće vetom blokirati ulazak ni Srbije ni BiH, siguran je Josipović. Ipak, on ne gaji iluzije. "Mi na stvari gledamo realno. Znamo da članstvo u EU neće rešiti sve naše probleme, ali to je prilika koju ćemo znati da iskoristimo", uveren je hrvatski predsednik.

Autori: Kristof Haselbah / Azer Slanjankić

Odg. urednica: Ivana Ivanović