Hrvatski vatrogasci za zebnjom čekaju vrućine | Politika | DW | 18.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrvatski vatrogasci za zebnjom čekaju vrućine

Pre nego što Hrvatsku zahvate vrućine i uobičajeni letnji požari, vatrogasci upozoravaju na nagomilane probleme. I pasivnost Vlade. Nadaju se da će se s ulaskom u EU poboljšati stanje.

Titel: Goran Frankovic, Vorsitzender des Vereins professioneller Feuerwehrleute Kroatiens Copyright: privat Bild geliefert von DW/Anto Jankovic.

Kroatien Gewerkschaft Goran Frankovic

Kao i svake godine u maju, pitanje je sedmice kada će medije u Hrvatskoj preplaviti požarna i vatrogasna tematika. Duž celog će Jadrana, i duboko u zaleđe, neminovno zaredati desetine manjih i većih požara, a istom će na red doći rasprava o pripremljenosti zaštitnog sistema za vatrenu letnju sezonu. No, da ne bismo i mi pisali tek post festum o zgarištima, odlučili smo se za problematizovanje tog kompleksa već sad.

Za sagovornike smo izabrali dvojicu posebno merodavnih i po funkcijama istaknutih učesnika vatrogastva u Hrvatskoj. Njihov uvid u tekuće stanje svakako je među najpotpunijim. Pamte se i neke njihove ocene nakon istorijske tragedije na Kornatu 2007. godine, kad je život izgubilo 12 vatrogasaca. Uzrok pogibije tih ljudi još nije razjašnjen, a više indicija upućuje na zataškavanje.

Nismo učili od Kornata

Kroatien Brände Trogir 2012

Prošli avgust kod Trogira

Upadale su tad u oko mnoge neobične pojedinosti. Recimo, vojska je posle odnošenja tela unesrećenih sasvim zablokirala šire poprište događaja, iako njena ovlašćenja u tom slučaju nipošto nisu bila iznad ovlašćenja redovne policije. Potom se nisu lako mogli ustanoviti ni neki drugi odnosi te ingerencije u vatrogasnom sistemu. Nažalost, ne bi se moglo reći da je situacija u vezi s tim postala znatno bolja.

Osnovna zamerka i dalje je ista. Sistem nije jedinstven, niti se njime upravlja iz jednog centra. To se tiče jednako zapovedanja jedinicama na terenu, kao i finansijskog poslovanja; na vatrogastvo se ukupno godišnje potroši preko milijardu kuna (oko 130 miliona evra) javnog novca. Ali, gotovo da je nemoguće pobrojati svrhu i potrošače rasute pod brojnim institucijama državne i lokalne vlasti.

Vatrogascima treba samostalna vertikala

„Rekao bih da sadašnja vlast ima generalno pozitivan odnos prema vatrogasnom sistemu, ali da se nužne promene sporo realizuju. Naročito mislim na stavljanje celokupne vatrogasne organizacije pod jednu kapu, kao ranije“, rekao je za DW Goran Franković (na naslovnoj fotografiji), predsednik Udruženja profesionalnih vatrogasaca Hrvatske. Dodao je da takva upravna vertikala mora stajati tik do premijera, a ne podalje od njega.

Prema njegovom mišljenju, glavni vatrogasni zapovednik bi morao da sarađuje direktno i samostalno sa kabinetom prvog ministra, umesto da je podređen Državnoj upravi za zaštitu i spašavanje (DUZS), kao što je već godinama slučaj. DUZS okuplja razne službe, pa je vatrogastvo – inače, zasigurno najvažnija među njima – tako samo jedan od segmenata pod tom upravom. To uvelike otežava rad vatrogasne organizacije.

Nadležno im više ministarstava, preduzeća, udruženja

Franković smatra da je praktično nemoguće kvalitetno finansijski poslovati u takvim okolnostima, gde se o potrošnji sredstava za čitav sistem ne planira niti odlučuje s jedinstvene pozicije. A osim problema oko finansija, dolazi do drugih poteškoća u funkcionisanju jedinica, već i zbog komunikacije koja prolazi više nivoa u više odvojenih vertikala, da bi se objedinila delovanjem na terenu.

Konkretno, osim DUZS koji nadzire profesionalne vatrogasne jedinice, Ministarstvo odbrane je nadležno za gasiteljske avione, Ministarstvo unutrašnjih poslova za inspekciju uopšte, dok su dobrovoljna vatrogasna društva okupljena u Hrvatskoj vatrogasnoj zajednici, a svoja ovlašćenja u sistemu imaju i javna preduzeća koja upravljaju šumama i vodama, itd. Baš kao da se sistem nastoji umrtviti, a ne pokrenuti.

Nelagoda i strah za život

Kroatien Gewerkschaft Mladen Magdi

Magdić: Vlada je pasivna

Slično razmišlja i Mladen Magdić, predsednik Odbora za vatrogastvo u Sindikatu državnih i lokalnih službenika i nameštenika Hrvatske. On nas je takođe podsetio da ništa nije suštinski poboljšano nakon kornatske tragedije pa se čak i na suđenjima tim povodom – a koja još traju – odgovornost prebacuje na pojedince umesto na sistem koji ne funkcioniše i koji je njegove kolege odveo u smrt.

„Sistem je neprepoznatljiv i zato vatrogasci svake godine, pa i ove, s nelagodom dočekuju protivpožarnu sezonu, strahujući za svoj život“, svjedoči Magdić te ističe da uprkos svim obećanjima još uvek nije u potpunosti rešen ni radno-pravni status hrvatskih vatrogasaca. Nema krovne organizacije, a često nema ni novca za novu vatrogasnu opremu, jer novca ima samo za plate, ako i toliko.

Opljačkan vatrogasni novac

Kad je reč o benkovačkim vatrogascima, recimo, novca dugo nije bilo niti za njihove plate. Država im je sela na račun jer su njihovi pretpostavljeni – navodno, budući da istraga nije zaključena – proneverili više miliona kuna. Kritični meseci su pred nama, ali još i više pred njima, a teško je očekivati da u borbu sa šumskim požarima pohrle ljudi koji su tako demotivisani, ne svojom krivicom.

Valja napomenuti da su (i) vatrogasnim profesionalcima u okviru drastičnog smanjenja javne potrošnje s prošle na ovu godinu, srezana određena primanja po kolektivnom ugovoru. S druge strane, premijer Zoran Milanović nedavno je poručio vatrogascima u Zadru da će upravo oni biti prvi na redu kad jednom država bude opet imala novca za povećavanje plata, jer su po njegovom mišljenju premalene za takav posao.

Svi su prvi za veće plate

„Ali, to je isto rečeno i učiteljima. Verovatno i radnicima u zdravstvu obećavaju slično. Samo, ne znam ko će onda biti drugi, ako smo svi prvi“, ironično primećuje Mladen Magdić. On podseća da je ove godine vlada prvi put dogurala do protivpožarne sezone bez programa aktivnosti koji je već trebalo da bude na stolu svih učesnika organizacije: on to naziva „vladinim rekordom u inertnosti“.

Brände an Küste in Kroatien

Jul 2012: Požar iznad Selca, 50 kilometara jugoistočno od Rijeke

Ali, povrh prirodno-cikličkog razdoblja koje diktira ritam hrvatskim vatrogascima, približava se još jedno dospeće važno za ovu temu. Reč je o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju, a to je u stvari važno za gotovo svaku temu iz javnog života u Hrvatskoj. Svakako da ta činjenica neće proći bez značenja po vatrogasni sistem – standardi EU u struci su, kako drže i naši sagovornici, osetno bolji i efikasniji.

Nada da će u EU biti bolje

Neke probleme oko saradnje u okviru EU, kao i s drugim zemljama, hrvatski vatrogasci su rešili insistirajući pred Briselom da „vatra ne poznaje šengenske granice“, kao što smo čuli. Stoga će se do daljnjeg sprovoditi dosadašnji bilateralni sporazumi o protivpožarnoj zaštiti, s npr. Bosnom i Hercegovinom, a gde je ranije bilo problema. Isto važi za vatrogasnu suradnju tumačenu kao humanitarnu pomoć.

Mladen Magdić preneo nam je, pak, da će vatrogasci pokušati da iskoriste novi politički kontekst i za nešto više: „Nema sluha za rešavanje problema vatrogastva u Hrvatskoj, pa ćemo kroz Evropski parlament zatražiti hitno njihovo rešavanje, jer je očito da Vlada RH sluša jedino rukovodstvo EU.“ U svakom slučaju, biće ovo vanredno uzbudljiva sezona, samo da opet danak za propuste ne bude onaj u ljudskim životima.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević