Hrvatski ili antihrvatski projekat?

Oko Herceg-Bosne i danas se često „lome koplja“ – ne samo između Bošnjaka i Srba s jedne i Hrvata s druge strane, već i između samih Hrvata. Činjenica je da je više od 350.000 Hrvata van njenih granica u poslednjem ratu izbeglo, da je skoro celokupno njeno rukovodstvo optuženo i nepravosnažno osuđeno pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, a Herceg-Bosni stavlja se na teret i teška stigma: udruženi zločinački poduhvat i progon nehrvata s njenog područja.

Herceg-Bosne danas zvanično nema, ali je i danas vrlo živa u hrvatskom političkom vokabularu, naročito tokom predizbornih kampanja.

Predlog međunarodne zajednice

Vladimir Šoljić, predsednik udruženja Glavnog veća Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna (HZHB) i nekadašnji ministar odbrane Hrvatske Republike Herceg-Bosne (HRHB), tvrdi da Herceg-Bosna nije bila „hrvatski izum“, da je ona bila nužnost u odbrani Hrvata od agresije i predlog međunarodne administracije. „Srbi su to uradili s tzv. srpskim autonomnim oblastima (SAO), a Bošnjaci preko muslimanskih nacionalnih veća i Patriotske lige koja je bila vojno krilo SDA. Prihvaeanjem predloga međunarodne zajednice da se BiH uredi kao unija tri republike, HZHB je donela odluku o osnivanju HRHB“, kaže Šoljić za DW.

Za suprotna mišljenja Šoljić kaže: „To su oni koji Hrvate ne žele da vide ravnopravne. Ta namera umotana je u 'demokratsku formu' tzv. građanske u suštini velikobošnjačke opcije. Čim Hrvati iskažu zahtev za jednakopravnost, protivnici jednakopravnosti to predstave kao dalju podelu BiH i stvaranje trećeg entiteta“, zaključuje Šoljić.

Zubak: Bilo je zastranjivanja

I Krešimir Zubak, nekada predsednik i ministar HRHB, kao i prvi predsednik Federacije BiH i prvi hrvatski član Predsedništva BiH, smatra da je Herceg-Bosna bila garancija za opstanak Hrvata na području BiH.

„Hrvati nisu imali garancije za razvoj političkog subjektiviteta u BiH jer im to nisu garantovale tadašnje institucije i bilo je neophodno da se samoorganizujemo u Herceg-Bosnu. Bilo je i zastranjivanja u funkcionisanju zbog kojih su neki odgovarali, ali to ne dovodi u pitanje potrebu za njenim formiranjem“, kaže Zubak za DW, zaključujući da je Herceg-Bosna sačuvala integritet i subjektivitet Hrvata i bila u funkciji očuvanja BiH od podele.

On podseća i da Bošnjaci nisu gajili prevelike nade kada je reč o tadašnjim državnim institucijama i da su se organizovali u Patriotskoj ligi, vojno-političkoj organizaciji koja i sada postoji.

Lovrenović: Antihrvatski projekat

No, istoričar iz BiH Dubravko Lovrenović ne deli Šoljićevo i Zubakovo mišljenje i za Herceg-Bosnu kaže da je „tvorevina“ koja nije donela ništa pozitivno. „Ne bi trebalo zaboraviti da je jedan od političkih ciljeva Hrvatske Republike Herceg-Bosne bilo priključenje određenih delova BiH Republici Hrvatskoj“, zaključuje Lovrenović za DW. On ocenjuje da se projekat Herceg-Bosne pokazao kao antihrvatski i najveći promašaj u novijoj istoriji Hrvata.

„Za Herceg-Bosnu veže se i jedan od najvećih istorijskih egzodusa hrvatskog stanovništva. Nažalost, bojim se da danas u hrvatskom političkom establišmentu u BiH, uključujući i Katoličku crkvu, nema ni minimuma kritičke svesti koji bi o tome progovorio kritički i stvari barem pokušao da usmeri u drugom pravcu, zaključuje Lovrenović.

Suočavanje s činjenicama

Stjepan Kljujić, ratni član Predsedništva BiH i bivši predsednik stranke HDZ BiH, kaže da je stvaranje Herceg-Bosne bio veliki propust hrvatske politike. On tvrdi da je postojala alternativa.

„Na Predsedništvu je usvojeno ime Oružane snage BiH, u kojem je, pored Teritorijalne obrane, kasnije Armije BiH, trebalo da se uključi HVO i HOS. Mi smo stvorili front za odbranu BiH, a to znači i Hrvatske. Ali, predsednik Tuđman je imao fiks-ideju o podeli BiH, Srbi su stvaranjem SAO Krajine počeli razaranje BiH, a hercegovačka struja koja nije bila službena u rukovodstvu HDZ-a BiH, samoinicijativno je napravila Herceg-Bosnu, tobože u cilju zaštite hrvatskog naroda. Nije trebalo biti vidovit i zaključiti da je to bio podsticaj srpskoj politici u disoluciji BiH kao države“, kaže Kljujić za DW.

On zaključuje da su Hrvati u BiH time ostali bez svojih velikih ekonomskih, političkih i kulturnih potencijala van njenih granica – u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Bihaću i Banjaluci – ali i demantuje da je stvaranju Herceg-Bosne prethodila podrška međunarodne administracije.

„Vaclav Havel govorio mi je zar nismo mogli uveriti Tuđmana da je pružanjem ruke Miloševiću amnestirao Srbiju kao agresora. Najveća nesreće hrvatskog naroda bio je dogovor u Karađorđevu, zatim sukob s Muslimanima i na kraju u tom sukobu brutalna stvar – rušenje Starog mosta koje će ostaviti trajnu sramotu na hrvatskom narodu“, smatra Kljujić. Njegov zaključak je: suočavanje s činjenicama.

„Lako je bilo sedeti u Grudama, jesti prstace, piti vino i ratovati s tuđom decom. Mora se priznati da su na čelu Herceg-Bosne bili politički patuljci, mnogi ucenjeni. Zato smo danas gubitnici, iako smo dobili referendum, bili žrtve i dali najveći doprinos obrani BiH. Moramo se suočiti s tim činjenicama.“

No, kako se čini, na suočavanje s činjenicama malo ko je spreman.