"Hrvatske Ustaše su holokaust sprovodile na nemački revnosan način"

Uticajni „Tagescajtung“ donosi intervju sa povernicom za Kosovo organizacije Amnesti Internešenal, Šien Džons u kojem ona pored ostalog kaže:

«Zalažemo se da se obe opregovaračke strane, Srbija i Kosovo, sporazumom obavežu na poštovanje prava manjina. Predlog Martija Ahtisarija ima nedostatke jer se, na primer, ne poziva na konvenciju o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. A ima i nekoliko tačaka koje na papiru dobro izgledaju ali bi u realnosti teško mogle da se sprovedu. Zabrinuti smo i šta će se desiti u Mitrovici. Kosovo ne treba da bude podeljeno. Na severu, gde su većina Srbi, živi albanska manjina a mi ne želimo proterivanja. Naprotiv, oni koji su proterani treb ada s evrate u svoja sela a u Srbiji trenutno žive hiljade Srba proteranih sa Kosova. Ali, najveći problem prema našem mišljenju su ratni zločini, otmice, kidnapovanja – na obe strane – koji nisu kažnjeni.. Pravni sistem ne funkcioniše. Veliki problem su naislje u porodici i trgovina ljudima. Neke grupe stanovništva nemaju zdravstvenu zaštitu, njihova deca nemaju nastavu na maternjem jeziku, nemaju posao. Neki povratnici nemaju krov nad glavom jer im kuće nisu obnovljene.»,

sumira za ovaj levičarski dnevnik iz Berlina situaciju na Kosovu Šien Džons iz organizacije Amnesti Innternešenel. Renomirani «Velt» unapred objavljuje delove studije o Bosni i Hercegovini koju je sačinila Međunarodna krizna grupa:

«Međunapordni analitičari izneli su teškjme optužbe na račun Kristijana Švarc-Šilinga. Zaključak je da je bivši nemački ministar za poštu svojim delovanjem umanjio značajno uticaj visokog predstavnika. Švarc-Šilingovi saradnici kazali su da je njegova strategija omogućila svakome ko je to hteo da sprečava delovanje internacionalnih predstavnika. Istovremeno je činjenica da je premijer bosanskih Srba Milorad Dodik uprkos upozorenjima neometano ponavljao nacionalističke parole pojačala utisak da je međunarodno prisustvo nesposobno.Analitičari spekulišu da je Nemačka, kao predsedavajući Evropske unije a zbog nestabilne situacije na Balkanu u vreme rešavanja statusa Kosova, predložila Šravc-Šilingu da se povuče. On je,međutim, rekao da je 23. januara ostavku ponudio kako ne bi presonalnim pitanjima otežao predstojeći prelazak sa međunarodne na evropsku misiju u Sarajevu.»,

objašnjava ovaj konzervativni dnevni list iz Berlina. Tradicionalni «Frankfurter algemajne cajtung» opširno komentariše sukob između predsednika Italije i Hrvatske oko zločina nad Italijanima u današnjoj Hrvatskoj posle Drugog svetskog rata:

«Čudi što jedan Hrvat optužuje jednog Italijana da ne ume da se suoči sa fašizmom. Da je takva paušalna optužba bila izrečena u suprotnom pravcu bila bi takođe pogrešna ali bi takođe imala klicu istine. U Zagrebu su predugo relativizovani i umanjivani zločini Ustaša nad Jevrejima, Srbima i Romima. Za razliku od italijanskog fašizma, hrvatske Ustaše su holokaust sprovodile na nemački način. No, i u Italiji su decenijama zataškivani, zaboravljani ili direkno negirani italijanski zločini u Jugoslaviji kao i jugoslovenski zločini nad Italijanima. Baš kao i Nemci, Poljaci, Česi, Srbi, Grci, Albanci, Mađari, Bugari, Rumuni ili Turci, i Italijani, Slovenci ili Hrvati se radije prisećaju nepravde i nasilja čije su žrtve bili njihovi dedovi nego zločina koji su počinjeni u ime sopstvene nacije. Dve generacije posle Drugog svetskog rata bilo bi vreme da seotvoreno imenuju svi politički, etnički ili verski motivisani zločini i da jednistveno budu osuđeni. Odgovarajući politički okvir za to bila bi Evropska unija koja i nastupa kao mirovni projekt i zajednica jednakih vrenodsti.»,

zaključuje ovaj konzervativni dnevni list iz Frankfurta na Majni.