Hrvatska – uvoznik korupcije | Evropa | DW | 14.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatska – uvoznik korupcije

Prema istraživanjima, Hrvatska je druga u Evropi po korupciji u poslovnom svetu. Uz to, ona i „uspešno“ uvozi korupciju. Čak uz četiri međunarodne afere vezuju se imena visokih zvaničnika, bivših premijera i predsednika.

Zato ne čudi što je u Hrvatskoj u maju slabo odjeknuo podatak koji je objavila revizorska kuća „Ernst end Jang“ (Ernst&Young), a prema kojem 90 odsto hrvatskih menadžera veruje da je davanje mita sasvim uobičajena poslovna praksa. Iako su afere „Hypo“ i „Mol“, u kojima je za primanje provizija od austrijske banke i mađarske naftne kompanije nepravosnažno osuđen bivši premijer Ivo Sanader, u početku izazvale žestoku reakciju javnosti, malo ko prati nova suđenja nekad najmoćnijem čoveku države. Nikad dovršeni slučaj „Daimler“, u kojem je ta američka firma navodno podmićivala visoke zvaničnike nije ostavila jači trag, a bivši predsednik Stjepan Mesić, čini se, neće morati ni da se brani od optužbi finskog državnog tužioca koji ga sumnjiči za primanje mita u slučaju „Patria“ prilikom nabavke vojnih vozila 2007. godine.

Niko nije čist

Bivši premijer Hrvatske, Ivo Sanader

Bivši premijer Hrvatske, Ivo Sanader

Kolumnista „Novog lista“ Ladislav Tomičić u razgovoru za Dojče vele kaže da Hrvatska nije ušla u Evropsku uniju čista od korupcije, kao što nijedna zemlja članica nije bez korupcije. On ipak dodaje da je Hrvatska u Uniju ušla bogatija za jednu figuru. „To je hrvatski 'otkupitelj grijeha', da ne kažem hrvatski Isus Hrist – Ivo Sanader“, objašnjava sarkastično Tomičić opisujući stanje nacije koja je, i pre pravosnažne presude, osudila bivšeg premijera kojem se sudi za korupciju u nekoliko postupaka. Ista javnost skoro pa da je oprostila svim njegovim bliskim saradnicima koji su ga tokom suđenja teretili za pljačku na svim nivoima. „Svako ko je bio spreman da tereti Sanadera, čak i ako mu je korupcija dokazana, dobio je oproštaj ili vrlo blagu kaznu. Ističem primer bivšeg ministra regionalnog razvoja Petra Čobankovića koji je, nakon učestvovanja u malverzacijama teškim milione kuna, dobio kaznu društveno korisnog rada pa sada guli krumpir u nekoj javnoj kuhinji.“

Hrvatska je, između ostalog, zemlja u kojoj se za korupciju sudi i nekada vodećoj stranci, danas najjačoj opozicionoj snazi – Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ). Uprkos deklarisanom programskom vraćanju stranke na vreme pre Sanadera, novi predsednik, Tomislav Karamarko, nije uspo da „rebrendira“ stranku, iako je dolaskom na njeno čelo proglasio „katarzu“ i novo „doba nevinosti“ za HDZ. „U Hrvatskoj nema nevinih, pogotovo ne u HDZ-u“, uverava nas Tomičić. On napominje da, iako je u vladajućem SDP-u situacija nešto bolja, ne treba zaboraviti da je član stranke bio i zagrebački gradonačelnik Milan Bandić. Za njim se, kaže, vuku stotine repova i stotine nikad procesuiranih prijava. „Grad Zagreb je uvek imao najveći korupcijski potencijal koji je, uveren sam, iskorišćen“, priča kolumnista riječkog lista.

Iako se Hrvatska tokom pretpristupnih pregovora nije očistila od korupcije, jedan od najistaknutijih boraca protiv te društvene anomalije, Zorislav Antun Petrović, smatra da su stvoreni preduslovi da se to dogodi. „Imamo tela koja mogu da procesuiraju korupciju, ako do nje dođe. Ali to sve treba još prilagoditi. Sportskim rečnikom rečeno: imamo dobre skije, rukavice, štapove i naočare, samo još treba da naučimo da skijamo“, kaže Petrović za DW.

Primanje mita u Hrvatskoj mnogi smatraju sasvim normalnom pojavom

Primanje mita u Hrvatskoj mnogi smatraju sasvim normalnom pojavom

Krivi su Slovenci i obaveštajno podzemlje?

U međuvremenu je Mesić putem medija lansirao nekoliko teorija o tome kako se baš on našao u centru skandala „Patria“. Kaže, posao nabavke oklopnih vozila bio je transparentan, a za podmetanje sumnjiči Slovence koji su takođe involvirani u slučaj. On, štaviše, optužuje „obaveštajno podzemlje“ i neimenovane „političke krugove“ koji, navodno, žele da ga eliminišu zbog uticaja koji bi mogao da ima na buduće parlamentarne izbore. Ali aktivista Petrović ne misli da je u pitanju takav scenario. „Ne vidim zašto bi obaveštajno podzemlje podmetalo nekome ko nema uticaja i realnu vlast. Zapravo, ne shvatam šta bi to pojam 'paraobaveštajnog podzemlja' trebalo da znači.“

Kolumnista Tomičić dodaje da nijedna zemlja, pa tako ni Finska iz koje stižu optužbe protiv bivšeg predsednika Mesića, nije oaza oslobođena korupcije. „Finska na listi percepcije korupcije ima najvišu ocenu, a istovremeno ima aferu 'Patria' i izvozi korupciju putem velikih preduzeća. Dakle, nisu korumpirani kod kuće, ali korumpiraće redom tamo gde u inostranstvu mogu da dobiju posao“, smatra Tomičić.

Na meti su samo bivši moćnici

Istovremeno, finsko Državno tužilaštvo poručuje da neće ispitivati bivšeg predsednika Mesića, već da to prepušta hrvatskom Državnom tužilaštvu (DORH). Tomičić kaže da nema nikakvih očekivanja. „Od DORH-a niko ozbiljan ništa ne očekuje i toga je, mislim, svestan i premijer (Zoran) Milanović. Mislim da je glavni državni tužilac Mladen Bajić odigrao nečasnu ulogu u suzbijanju korupcije. Ta nečast sastoji se u tome da je progonio samo one koji su politički mrtvi.“ Tomičić procenjuje da je u pripremi novi talas „suzbijanja korupcije“ tokom kojeg će se pokušati da se procesuira jedan „kontroverzni gradonačelnik koji je vodio drugi najveći grad u Hrvatskoj, a danas je politički mrtav.“

Petrović misli da bi ispitivanje Mesića pokazalo da u Hrvatskoj nema nedodirljivih. „Nema razloga da neki bivši, sadašnji ili budući zvaničnik ne razgovara sa organima istrage. Svaki razgovor može da pomogne razrešenju problema. Ako ga zovu na razgovor, ne znači da je i osumnjičen“, kaže on.

Bivši predsednik Stjepan Mesić

Bivši predsednik Stjepan Mesić

Teško je ne primetiti da su optužbe protiv Sanadera i Mesića došle nakon prestanka njihovog političkog života. Međutim, dok su Sanadera mesecima držale na vrhu liste nepopularnih političara, javnost, čini se, optužbe protiv bivšeg predsednika ne percipira kao nešto bitno. Razlog za to Tomičić vidi u DORH-u za koje kaže da je kanalisalo niz informacija kroz jedan privatni medij. „Tu imamo sinergiju DORH-a i novinarstva, što je novinar Viktor Ivančić duhovito nazvao 'tužinarstvom'. U Hrvatskoj izaberemo žrtvu i onda prosledimo medijima sve moguće i nemoguće informacije o navodnom beščašću te žrtve, a onda ga svi duboko mrzimo.“ Za Mesićev slučaj Tomičić kaže da se ta sinergija još nije dogodila, a da optužbe, koje se koriste kao sredstvo dnevno-političkih obračuna, još uvek vise u vazduhu. „Nisam uveren u Sanaderovu nevinost, niti u njegovo krivicu. Voleo bih da poštujem načelo da je svako nevin dok mu se ne dokaže krivica. Ali Sanader je već osuđen, pre svega u sredstvima informisanja“, zaključuje Tomičić.

Petrović pak taj fenomen smešta u područje psihologije ili socioligije. „Šta Hrvati smatraju prihvatljivim ili neprihvatljivim? Postoje ljudi koji na lokalnom nivou godinama rade na ivici zakona, ali o to nimalo ne utiče na njihovu popularnost u javnosti. Neke stvari su ovoj zemlji iracionalne i meni teško shvatljive“, zaključuje Petrović.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković