Hrvatska tužba

Zemlje regiona ponovo će se naći pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Hrvatska je 1999. godine pokrenula tužbu protiv Srbije za genocid u periodu 1991-1995. godine, i to će biti treće pojavljivanje Srbije pred ovim sudom. Pravni tim Srbije je uoči početka preliminarne rasprave najavio da će se ponovo pozvati na argument nenadležnosti suda. On će zastupati stav da taj sud, kao sud Ujedinjenih nacija, nema nadležnost da presuđuje u sporu, jer u vreme kada je tužena, Srbija nije bila članica UN, ni potpisnica Konvencije o genocidu, na kojoj se temelji nadležnost suda.

Sud ipak nadležan?

Nevladine organizacije su i ranije kritikovale ovakvu odluku, koja nema moralno pokriće već se oslanja na pravničke praznine. Milan Antonijević, izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, za Radio Dojče vele kaže da će se sud ipak proglasiti nadležnim: „Ukoliko to posmatrate sa nivoa pravde u regionu bilo bi celishodno da Međunarodni sud pravde donese presudu i u ovom slučaju. Sada ne znam koliko će Međunarodni sud pravde opet ući u politikanstvo i vagati koji je interes veći, a koliko će se ipak nastojati da se utvrdi jedna istina pa da se onda ipak možda bude za nijansu stroži, to ćemo videti“.

"Dobro je imati presudu, kakva god bila"

Nakon presude po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid, Beograd veruje kako Hrvatska nema neke prevelike šanse u ovom procesu. Pravni stručnjaci zbog toga procenjuju da se i ova presuda može završiti na sličan način kao tužba BiH. Antonijević smatra da će sa stanovišta međunarodne pravde svakako biti dobro imati presudu, kakva god ona bila: „Da li će Srbija imati neke obaveze kao u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije to će se videti, ali po analogiji sa slučajem Bosne i Hercegovine Srbija se nije mnogo potrudila da bilo šta učini kako bi ispunila obaveze koje su joj nametnute presudom“.

Ukoliko se započne proces postavlja se pitanje koliko će materijala koji se odnosi na optužnicu biti dostavljeno sudu. U slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije, organizacije za zaštitu ljudskih prava su upozoravale da je bilo dosta manipulacija s dokazima koje poseduje Haški tribunal.