Hrvatska menja odnos prema marihuani?

Pitanje legalizacije marihuane u Hrvatskoj i dalje se pre svega koristi u svrhe paušalnog blaćenja političkih protivnika, pre nego kao ozbiljno pitanje, u društvenom i naučnom smislu. Dobar pokazatelj za to jeste činjenica da se često i dalje ne pravi razlika između industrijske i indijske konoplje, od kojih samo ova druga ima uočljiv procenat supstance THC, ili, pojednostavljeno rečeno, droge. Nažalost, zbog toga probleme trpe i oni koji žele da konzumiraju kanabis, odnosno marihuanu i njeno ulje, isključivo iz zdravstvenih razloga.

U takvom ambijentu, sredinom marta pažnju javnosti izazvala je hrvatska poslanica u Evropskom parlamentu Sandra Petrović-Jakovina, zalažući se kod Evropske komisije za liberalizaciju pristupa konoplji. Ta biljka i na Zapadu ima lošu reputaciju još iz prve polovine 20. veka, pa su, u velikoj meri i zbog neznanja i propratnih predrasuda, grubo zanemareni i razni njeni objektivni kvaliteti, o kojima je u međuvremenu zvanična nauka izrekla dosta pozitivnih ocena. To je poslednjih godina umnogome doprinelo otkravljivanju atmosfere spram marihuane u Americi i Evropi.

Delimična zakonska olakšanja

Marihuana se u Hrvatskoj svrstava u lake droge, a njeno posedovanje u manjim količinama više nije krivično, nego prekršajno delo. Istovremeno, pre tri godine ponovo je dozvoljen i uzgoj industrijske konoplje, iako regulativa još nije sasvim dorađena. Nerešeno je i dalje već spomenuto, a važno pitanje upotrebe marihuane u medicinske svrhe, pri čemu se kao glavni teorijski i lobistički oponent najčešće prepoznaje svetska farmaceutska industrija, oligopolist na lekove za npr. tumore ili multiplu sklerozu.

Jedna od metoda pružanja otpora takvoj primeni marihuane, svakako je apsurdno onemogućavanje primerenog opsežnog stručnog istraživanja o njenim efektima na obolele. Imajući sve to na umu, predsednica nove stranke Održivi razvoj Hrvatske (OraH) Mirela Holi, već je u stranački program unela, na prioritetnu poziciju, i liberalizaciju tretmana konoplje – i industrijske i indijske. Zato će OraH ovog proleća da poradi na širenju te teme u eksperskoj i generalnoj u javnosti – informisanjem i kroz diskusije.

Korist od industrijske konoplje

„Industrijska konoplja, na prvome mestu, jeste biljka neslućenih potencijala, i Hrvatska bi pomoću nje mogla da ima mnogo koristi“, izjavila je Holi za Dojče vele, nabrajajući razne primene te stare poljoprivredne kulture – konoplja je kroz istoriju bila upotrebljavana u nekoliko desetina hiljada najrazličitijih proizvoda. U Hrvatskoj je pritom i dan-danas prisutno živo stručno znanje o njenoj proizvodnji, budući da je Jugoslavija neko vreme bila drugi najveći uzgajivač te biljke koja, povrh svega, služi i kao dobar ekološki čistač tla, a njen uzgoj ne traži pesticide niti veštačka đubriva.

„Nadajmo se da će naša vlada, i političari generalno, prepoznati sve to, pa nam je želja da im u tome pomognemo, na dobrobit svih“, nastavlja Mirela Holi, „jer je krajnje vreme da se uozbiljimo oko toga. Legalizacija bi podrazumevala i uspostavljanje pune kontrole nad prodajom i upotrebom indijske konoplje, o čemu se mi stalno konsultujemo sa ekspertima.“ Naravno, i predsednica ORaH-a ističe da farmaceutska industrija pruža najveći otpor promenama, i koja sve u vezi s marihuanom gura u područje senzacionalističkog.

Naša sagovornica insistira na tome da pomoć obolelima mora da podrazumeva raščišćavanje sa predrasudama, i odgovorno razdvajanje istine od podmetanja. Marihuana već dugo, po mišljenju i nje i mnogih drugih, neopravdano nosi pečat opasne pojave, za razliku od alkohola koji je neuporedivo štetniji, iako je njegova neumerena konzumacija ssvim uobičajena. „Ne zaboravimo da je alkohol bio najgore zloupotrebljavan u vreme prohibicije u SAD. Protiv loših efekata takvih stvari možemo da se borimo edukacijom, dok je sotonizacija kontraproduktivna“, zaključila je Holi.

Profit farmaceutskih korporacija

U poseti Hrvatskoj zatekao se ovih dana i Rik Simpson, aktivista iz Kanade, inače najpoznatiji svetski zagovornik uvođenja marihuane u terapiju obolelih od karcinoma i drugih teških bolesti. Iskoristili smo priliku da i njega zamolimo da nam prenese neke utiske o eventualnim promjenama u doživljaju te delikatne teme u svetu, ali i u Hrvatskoj, s obzirom na to da mu nije prvi put da u njoj boravi. Simpson je pre određenog vremena i sam tretirao sopstveni maligni tumor uljem od marihuane, i to – uspešno.

„Ne bi trebalo da imamo bilo kakve iluzije – farmaceutske korporacije prokazuju marihuanu kao zlo, samo zbog sopstvenog profita. U protivnom bismo već odavno znali, zvanično i od eksperata, koliko je ona korisna, i za šta sve može da posluži“, rekao nam je Kanađanin. Ali, on se uzda u volju ljudi za životom, i smatra da to ne može biti tako lako osujećeno: „Sve je veći broj ljudi koji su bili prisiljeni da se okrenu ulju od marihuane, jer konvencionalna medicina nije mogla da im pomogne. Oni se sami organizuju i niko ne može da ih zaustavi jer se širi dobar glas, odnosno istina, o efektima te biljke.“

Nužnost demokratskog pritiska

Rik Simpson optimista je u vezi s budućnošću tog predmeta i kaže da primećuje određenu promenu u pristupu, kako u Severnoj Americi, tako i u Evropi, pa i u Hrvatskoj. Ipak, on smatra da ne bi trebalo čekati da se farmaceuti i njihovi politički serviseri sami odobrovolje i povuku. „Narodi bi trebalo izvrše pritisak na svoje vlade, da im odlučno stave do znanja da je sadašnji tretman kanabisa neodrživ. Njegovi efekti na lečenje obolelih od tumora bolji su nego konvencionalni. Svako je imao nekoga svog obolelog i svako zna da se to može desiti i njemu“, kaže Simpson.

Naravno, zajednica obolelih korisnika ulja od marihuane raste i u Hrvatskoj, kao što se neretko može čuti. Očajni ljudi nemaju vremena, i testiraju alternativne mogućnosti na svoju ruku. Pritom se snalaze ilegalno, jer je uzgoj i prerada kanabisa – kao i ulja od marihuane – van zakona, pa troše ogroman novac na pokušaj da se izleče, jer ulje navodno deluje i sedativno i citostatski. I hrvatska vlada trebalo bi ozbiljno da uzme u razmatranje predlog da im pomogne liberalizacijom pristupa tom sredstvu.

Autor: Igor Lasić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković