1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Piranski zaliv

„Hrvatska ima argumente, ali…“

Sumnje u proces arbitraže kojim je doneta odluka u slučaju Piranskog zaliva daju Hrvatskoj za pravo da taj sporazum ne sprovede, kaže za DW profesor međunarodnog prava Štefan Talmon. Ali, dodaje, pita se politika.

DW: Postupak o pograničnom sporu između Hrvatske i Slovenije vodio se pred Stalnim arbitražnim sudom u Hagu od 2009. godine. Krajem juna ove godine Sud je doneo odluku koju Hrvatska ne prihvata. Kao razlog navodi povrede Sporazuma o arbitraži od strane Slovenije. Jesu li te povrede bile tako teške da Hrvatska ima pravo da se povuče iz postupka?

Štefan Talmon: Tu postoje tri znatne povrede: predstavnica Slovenije je za vreme postupka pred Arbitražnim sudom bila u kontaktu sa sudijom kojeg je imenovala Slovenija; razgovarali su o vršenju uticaja na druge arbitražne sudije i dogovoreno je da će slovenački sudija u postupak uneti dokumente koje je pripremila slovenačka strana. Te optužbe slovenačka strana nije opovrgnula. Ali mora se postaviti pitanje jesu li te povrede dovoljne da Arbitražni sud mora da obustavi postupak.

Arbitražni sud polazi od toga da te povrede nisu imale negativne posledice za Hrvatsku i arbitražni postupak, budući da su ostavke podneli i slovenački i hrvatski članovi Suda. Potom su imenovani nove sudije. Dokumenti, koje je slovenački sudija neovlašćeno uneo u postupak uklonjeni su i nisu više uzimani u obzir.

Znači li to da je odluka Hrvatskog sabora o prestanku Sporazuma o arbitraži, pravno gledano, nevažeća?

Mislim da tu moramo razlikovati različita pitanja. S jedne strane radi se o pitanju jurisdikcije. O tom pitanju je Arbitražni sud mogao da odluči i odlučio je da će se postupak nastaviti i da je nadležan za donošenje arbitražne odluke. No s druge strane radi se o pitanju obavezuje li Hrvatsku ta arbitražna odluka i mora li da je sprovede. To zavisi o valjanosti Sporazuma o arbitraži između Hrvatske i Slovenije. Pitanje je može li Hrvatska istupiti iz tog Sporazuma.

Prema mom mišljenju, Arbitražni sud nije nadležan za donošenje odluke o tome. To pitanje se rešava Bečkom konvencijom o pravu međunarodnih ugovora. Onde se određuje da, ako jedna strana bitno povredi ugovor, druga strana može taj ugovor prekinuti. Postavlja se dakle pitanje šta je bitna povreda. Prema Bečkoj konvenciji, bitna povreda postoji kada je prekršena odredba koja je bitna za postizanje cilja ugovora. Iz toga proizlazi pitanje da li je Slovenija povredila jednu takvu odredbu.

U samom Sporazumu o arbitraži u Članu 10 se izričito određuje da su ugovorne strane obavezne da izbegnu svaku radnju koja bi mogla da ugrozi rad Arbitražnog suda. Dakle upitno je da li su kontakti između Slovenije i slovenačkog sudije ugrozili rad Suda. Ja bih na to pitanje odgovorio potvrdno. Upravo u jednoj politički krajnje osetljivoj stvari, kao što je spor između Slovenije i Hrvatske, ne radi se samo o tome da se sprovede pravda, nego da prema spolja ne nastane ni najmanja sumnja u pravednost. A čini mi se da se baš to dogodilo.

Rekao bih da Hrvatska barem ima dobre argumente da može reći da je tajnim dogovorom predstavnice Slovenije i slovenačkog sudije prekršena bitna odredba Sporazuma o arbitraži, naime Član 10. Sve dok dok to pitanje između dve strane nije konačno rešeno, Hrvatska može i dalje da zastupa svoje pravno shvatanje da je pravovaljano prekinula Sporazum i da nije obavezna da sprovede arbitražnu odluku.

Slovenija o tome očito ima drugačije mišljenje. Šta bi sad trebalo učiniti kako bi se rešio spor?

Sasvim je prirodna situacija, koja se javlja svakoga dana u međunarodnom pravu, da države imaju različita pravna shvatanja o nekom sporu. I sve dok taj spor nije rešen, obe države u skladu s načelom jednake suverenosti mogu zastupati svoja pravna shvatanja. Naravno, Slovenija će argumentovati da je Arbitražni sud već odlučio po pitanju važenja Sporazuma o arbitraži. No prema mom mišljenju, Arbitražni sud nije imao tako široku nadležnost da odlučuje generalno o važenju Sporazuma o arbitraži.

Budući da pravno rešenje nije moguće, sada verovatno sve zavisi od politike?

Svakako. Ako se Hrvatska i dalje protivi sprovođenju arbitražne odluke, onda će Slovenija pokušati da izvrši politički pritisak. Sigurno će biti i političkog pritiska na Hrvatsku od strane Evropske unije, jer je EU bila u velikoj meri angažovana u tom dogovoru o arbitraži. EU je izričito zahtevala sklapanje Sporazuma o arbitraži, a Savet EU je čak bio svedok potpisivanja Sporazuma. Mislim da će i pojedine države članice izvršiti pritisak na Hrvatsku, među njima i Nemačka. To smo videli i kada je nemačka vlada 30. juna objavila saopštenje u kojem od Hrvatske traži sprovođenje arbitražne odluke. Nemačka je tu posredno stala na stranu Slovenije.

Vidim dobre argumente za poziciju da je Hrvatska u skladu sa pravom prekinula Sporazum o arbitraži, ali većina mojih kolega i Arbitražni sud polaze od toga da je Sporazum još uvek važeći, pa ako ga Hrvatska ne sprovodi, onda to znači da krši međunarodno pravo. To dovodi do toga da Slovenija ima pravo da preduzme mere protiv Hrvatske. Recimo ako Hrvatska želi da postane članica neke institucije ili organizacije, onda Slovenija može glasati protiv. A Slovenija može da ode i korak dalje i počne da krši bilateralne ugovore. To kršenje ugovora bi onda bilo opravdano, jer se Hrvatska ne pridržava Sporazuma o arbitraži.

*Nemačko-britanski profesor Štefan Talmon, 1965, predaje međunarodno i evropsko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Bonu. Radi i kao advokat u britanskoj kancelariji 20 Essex Street Chambers koja savetuje države, državne institucije i međunarodne firme u pitanjima s područja međunarodnog prava. Talmon je studirao u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, a doktorirao na Oksfordu gde je godinama predavao pre dolaska u Bon.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android