Hrvatska: Evropska unija ne stiže do novčanika | Evropa | DW | 28.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatska: Evropska unija ne stiže do novčanika

Ulaskom Hrvatske u EU ukinute su carine za uvoz iz zemalja Unije. Hrvatski građani tu olakšicu ne vide na policama trgovinskih lanaca koji su im u junu prošle godine obećavali „evropski izbor po nižim cenama“.

Dok su sredinom prošle godine hrvatski proizvođači očajavali nad ukidanjem carina koje su štitile domaću proizvodnju, veliki inostrani trgovinski lanci zadovoljno su trljali ruke. Građanima su poručivali da će upravo ukidanje carina povećati konkurenciju, ponude i, dakako, sniziti cenu uvoznih artikala. Ukidanje carina koje su se, zavisno o vrsti namirnica, kretale i do 40 odsto, dovešće do drastičnog pada cena, poput onog u Mađarskoj gde su se cene hrane gotovo prepolovile, nagađali su mediji. Ali pola godine kasnije potpuno je jasno – obećanja nisu ispunjena.

„Ili smo mi građani previše očekivali, na osnovu njihovih najava, ili se to uopšte nije dogodilo“, kaže za DW Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata. „Iako su lanci supermarketa najavljivali čak i koji će proizvodi koliko pojeftiniti, čini se da je sve na tome i ostalo. Neki proizvodi su pojeftinili, ali u celini nije se dogodio značajni pad cena hrane za koji bismo mogli da kažemo da je pomogao građanima“, navodi Sever. Dodaje da je reč o hrvatskim kupcima nepoznatim robnim markama koje i inače imaju nešto nižu cenu, a sada su cene još malo spuštene. Ali o širokom izboru prehrambenih artikala po povoljnijim cenama – nema ni govora.

Kresimir Sever, Präsident der Unabhängingen kroatischen Gewerkschaften

Krešimir Sever: Ukidanje carina ništa nije pomoglo građanima

„Otporniji smo od bubašvaba“

Penzionisana službenica, 68-godišnja Marina, nerado nam priča o svojim troškovima, ali nam na izlazu iz jednog domaćeg supermarketa potvrđuje Severove reči. Pojeftinjenja hrane nije primetila. Ono što je pojeftinilo, ne kupuje, jer se radi o stranim robnim markama trgovačkih lanaca na koje nije navikla. Nakon 36 godina rada, penzija joj iznosi 2.125 kuna, ali dobija još 600 kuna od brata iz inostranstva. Kada plati režije, ostane joj još 2.000 kuna (oko 260 evra) s kojima pokriva hranu i higijenske potrepštine. Kaže, zadovoljna je, jer nema velikih izdataka za odeću i obuću, a povrće u potpunosti uzgaja u svojoj bašti. Svesna je da ljudi koji nemaju tu mogućnost vrlo teško preživljavaju. Zato svoje viškove iz vrta deli s prijateljima i rodbinom. A šta ako vlada posegne za rezanjem ionako mizernih penzija? „Ništa. Radili smo i bez plata. Preživećemo i to“, odgovara nam dok njena prijateljica dobacuje da su hrvatski građani „otporniji od bubašvaba“.

Na istom mestu srećemo i 40-godišnjeg Marka. U ruci drži kesu punu praznih plastičnih boca od mleka i sokova. I on i supruga su zaposleni, imaju dvoje dece koji pohađaju srednju školu. Kaže, teško im je. „Ja i žena više nikuda ne idemo. U bioskopu smo poslednji put bili pre četiri godine. Valja sve ovo izdržati, da deca stanu na svoje noge i odu trbuhom za kruhom pa makar u Ameriku“, opisuje svoja očekivanja od budućnosti. Nakon što otplate kredit, sve što ostane potroše za hranu i osnovne potrebe dece. Imaju rođake na selu pa im oni povremeno pomognu, ali štedi se na svakom koraku. Više ne bacaju plastičnu ambalažu. Skupljaju je i povremeno u prodavnici zamene za hleb i mleko. I prate rasprodaje, jer na akcijskim ponudama kupuju sve; od garderobe za decu do higijenskih proizvoda i mesa.

Plata sve manje vredi

Nažalost, upozorava sindikalac Sever, hrana je nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju postala još nedostupnija, iako bi se prema statistikama moglo zaključiti drugačije. „Zemlja je siromašnija s porastom udela troškova za hranu u celokupnom mesečnom trošku porodice“, navodi. A Hrvati su u tom pogledu siromašniji nego u trenutku ulaska u EU. Za prosečnog stanovnika Unije trošak hrane iznosi 11-13 odsto ukupnog mesečnog dohotka, dok u razvijenijim zemljama taj trošak ne prelazi 10 odsto. Iako je taj udeo u Hrvatskoj dugo vremena bio 32 odsto, a prošle godine se spustio na 29,4 odsto, podatak je to koji lako zavara. „Svi drugi pokazatelji ilustruju da dohodak stagnira ili pada, a da je u tom razdoblju došlo do laganog rasta cena hrane. Istovremeno je došlo do rasta troškova stanovanja i energije kroz poskupljenja i porast PDV-a.“

Stoga se može zaključiti samo jedno, kaže naš sagovornik – hrvatske porodice su prisiljene da štede na odeći, higijeni, obnovi kućnih aparata, održavanju domaćinstva i hrani. „Ljudi se sve češće odlučuju za jeftinije robne marke, love akcijske rasprodaje, sniženja hrane... Kad se uzme u obzir da su olakšane i zaplene imovine dužnicima pa je kraj prošle godine preko 300 hiljada građana dočekalo pod pretnjom plenidbe, jasno je da su građani počeli da preusmeravaju novac za hranu u poskupljenje troškova stanovanja. Bez karikiranja, možemo reći da ljudi doslovno otkidaju od usta“, opisuje ovu alarmantnu situaciju Sever.

O nedostupnosti hrane svedoči i podatak o potrebama korisnika humanitarnog udruženja „Cipele 46“. Naime, reč je o širokoj javnosti poznatoj organizaciji koja povezuje donatore i tražioce pomoći, prvenstveno kroz darivanje potrebne odeće i obuće, a ne novca. „U poslednje vreme nam se svakodnevno javi neko kome treba hrana. Svaki drugi poziv u pomoć se odnosi na pomoć u hrani“, potvrđuje nam novinarka Silvija Novak, predsednica ove organizacije. Dodaje, reč je najčešće o ljudima koji su ostali bez posla ili su dugo nezaposleni, a pri tome imaju više dece i žive u manjim mestima. Među potonjima koji su potražili pomoć u hrani su ranjavani bivši branitelj i njegova supruga dijabetičarka iz Zagreba; porodica iz Istre s troje dece, majkom koja je nedavno ostala bez posla i bolesnim ocem; samohrana majka s dvoje djece koja traži osnovne namirnice poput mleka, šećera i ulja.

Silvija Novak

Silvija Novak: Ljudi su pre tražili odeću, a sada traže hranu

Trgovinski lanci ipak rastu

Čak i ako se dogodio pad cena pojedinih prehrambenih proizvoda kao što su šećer, brašno ili ulje, reč je o posledici snižavanja cijena na svetskom tržištu, a ne posledici ukidanja carina koje su iznosile i do 30 odsto, upozorili su stručnjaci iz industrije prehrane. Krešimir Sever pak vidi mogućnost snižavanja cena hrane kroz smanjivanja poreza na dodatnu vrednost, ali i odricanje trgovaca od visokih marži.

Smanjenje PDV-a nije nešto što se u Hrvatskoj očekuje, iako je PDV na hranu u susednim zemljama niži, a cene prihvatljivije. „Trenutno nam ljudi odlaze i u sitne kupovine preko najbliže granice. Kad su već tamo, usput kupe i druge stvari. S jedne strane imamo odliv deviza, a s druge strane smanjen obrt u prodavnicama i smanjenu potrošnju domaće hrane“, upozorava na sve veći problem Sever. No kako Vlada ne želi da se odrekne PDV-a, ni veliki trgovinski lanci se ne odriču masnih profita. „Trgovci kažu da su spustili maržu na minimum, ali ti njihovi prodajni lanci se šire i stalno niču novi supermarketi. Kažu da zbog ulaznih troškova idu nauštrb marže, ali primećujemo solidan pritisak na plate, materijalna prava i radno vreme zaposlenih u prodavnicama. Čini se da tako ratuju za tržište“, navodi Sever.

Iako smo za komentar ovog navoda zamolili tri strana i najveći domaći lanac supermarketa u Hrvatskoj, odgovor nismo dobili. Kao ni podatke o uticaju ukidanja carina na visinu cena proizvoda na njihovim policama.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević