Hrvatska – ekonomska stabilnost groblja
28. decembar 2017.
Kraj 2016. godine Hrvatska je dočekala u znaku bombastične najave premijera da će Ina biti otkupljena od mađarskog Mola. Godinu dana nakon te najave, još uvek se ne zna kako i da li uopšte Vlada to misli da uradi – mada od zamisli ne odustaje. Čitave te priče malo se ko i seća, jer ju je iz javnosti izgurao – Agrokor.
- pročitajte još: Agrokor – „prirodan proces čišćenja“
Niko nije mogao da predvidi, a kamoli da se usudi da javno napiše, da bi 2017. godinu Ivica Todorić mogao da dočeka kao begunac od pravosuđa, u egzilu u Velikoj Britaniji, kako sa sigurnosnom ogrlicom oko noge trči bežeći pred novinarima po ulicama Londona, dok njegov koncern na kolenima čeka udarac sudbine u vidu raspleta neizvesnog i komplikovanog restrukturiranja, a koje bi moglo da sruši još ponekog velikog igrača u hrvatskoj privredi, nakon što je nekoliko njih već palo.
„Svi su sve znali“, ali niko ništa nije radio
Iako razlozi sežu u dalju prošlost, upravo je u 2016. godini počeo pad hrvatskog ekonomskog giganta, kada su u leto te godine reosiguravači prestali da pružaju usluge Todorićevom koncernu. Do kraja godine – mada su „svi sve znali“, kako je to opisao guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić – jedva da je iko išta preduzeo. Hrvatska narodna banka jeste naredila bankama da smanje neposrednu izloženost koncernu, ali nije se previše zabrinjavala time što je Agrokor samo našao zaobilazne načine da diže sve skuplje i nepovoljnije kredite, uvaljujući pri tom u buduće probleme mnoge druge hrvatske firme koje kao da se ni same nisu brinule kako će iz te avanture izaći.
Nije reagovala ni Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga (Hanfa). Godinama nisu reagovali ni manjinski deoničari pojedinih firmi tog koncerna koji su većinskom vlasniku davali sve veće i veće garancije, a među kojima su s priličnim ulaganjima i penzioni fondovi. Nije reagovala ni Vlada koja bi te fondove morala da kontroliše, ali je zato koncernu preko Hrvatske banke za obnovu i razvoj (HBOR) odobrila jedan od poslednjih kredita, uprkos negativnoj oceni stručnih službi iste te banke. A nisu ni dobavljači počeli da traže alternativne prodajne kanale, mada neki jesu lukavo u poslednjem trenutku smanjili svoju izloženost toksičnom Agrokoru. Nije bilo medija koji bi o tome pisali. Titanik je tonuo, ali uzbune nije bilo. Ples se nastavljao.
O tome će se tek pisati knjige
I onda je neizbežno počelo da se događa. Odmah početkom januara, agencija Mudis snižava Agrokorov kreditni rejting, mesec dana kasnije poput bombe je odjeknuo intervju ruskog ambasadora Anvara Azimova, zabrinutog za sudbinu milijardu i nekoliko stotina miliona evra koje su ruske banke plasirale Todoriću verujući mu na stisak ruke. A zatim počinje priča o kojoj će se tek pisati knjige – tajni sastanci s Todorićem u Banskim dvorima, sedištu Vlade, dalje srozavanje kreditnog rejtinga Agrokora i prva javno izrečena sumnja u tačnost finansijskih izveštaja koncerna.
- pročitajte još: Agrokor preti da uruši ekonomije regiona
Na kraju, pod tajanstvenim okolnostima se piše i zatim donosi kontroverzni Zakon o vanrednoj upravi u sistemski značajnim kompanijama za Republiku Hrvatsku, prigodno nazvan Lex Agrokor. Todorić, uz patetični govor kako je sve radio za Hrvatsku, prezaduženi Agrokor predaje na upravljanje vladinom povereniku Anti Ramljaku. Politička kriza koja izbija zamalo je bila uzrok pada Vlade.
U sledećim mesecima spas dolazi u vidu tzv. rol-ap kredita koji je ponudio američki fond Najthed kepital menadžment, zajedno sa Zagrebačkom bankom. Poverioci su dobili mogućnost spasavanja delića novca koji im Agrokor duguje, koncern novac za pripremanje sezone, dobavljači spas od bankrota za neko vreme, a Najthed ogromnu zaradu, jer je taj fond rizičnog kapitala dug Agrokora pokupovao u trenutku kada su njegove obveznice vredele samo četvrtinu nominalne vrednosti.
Bloger u bekstvu
U to doba, Hrvatska je izašla iz Procedure prekomernog deficita Evropske komisije, ali to je pored Agrokora i pobune protiv poreza na nekretnine malo ko primetio. A upravo ta dva događaja ekonomisti s kojima smo razgovarali o protekloj godini izdvojili su, uz Agrokor, kao najvažnija. Ali o tome malo kasnije.
Istovremeno kreće istraga o tome šta se u Agrokoru zbivalo, i idućih meseci javnost se, uz prodaju Todorićeve jahte i vile, zabavljala nagađanjem hoće li i kada bivši veliki „Gazda“ završiti u pritvoru. „Gazda“ je, pak, zaključio da to ne želi da otkrije, pa nestaje iz Hrvatske. Postaje bloger i optužuje vladu za progon i krađu vlasništva, negirajući da je njegova mega-kompanija uopšte bila u problemima. A nakon objave revizije finansijskih izveštaja koncerna koja je pokazala računovodstvene kreativnosti kolosalnih razmera, stiže i optužnica. Pod budnim okom na vreme upaljenih kamera, u Zagrebu kreću hapšenja i pretresi, a Todorić u Londonu podnosi zahtev za azil. I beži pred kamerama zabezeknutih TV-ekipa.
S jedne strane Rimac, s druge iseljavanje
Uz vesti da mu je Županijski sud blokirao imovinu, te nedavnim predlogom restrukturiranja koji je toliko uzrujao hrvatske dobavljače da ga je njihova predstavnica pred kamerama teatralno pocepala, a manjinski deoničari od Hanfe zatražili zaštitu svog vlasništva koje će, izgledno je, izgubiti, završava se priča o Agrokoru u ovoj godini. U toj su se godini u Hrvatskoj dogodile i priča o uspehu Mate Rimca, ali i hiljade priča drugih mladih hrvatskih građanki i građana koji su odustali i odselili se u neke poslovno i životno prosperitetnije krajeve. Zbog toga se još jedna rekordna turistička sezona prvi put dogodila uz ozbiljan problem nedostatka radne snage.
Dr Iva Tomić, sa Ekonomskog instituta Zagreb, kaže da je, uprkos ekonomskom rastu, primetan zanemarljiv rast zaposlenosti u privredi. Štaviše, dodaje, „privremeni podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da je zaposlenost čak pala u odnosu na 2016, dok podaci Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje govore o samo blagom porastu broja osiguranika. Da li to znači li to da je u Hrvatskoj na sceni takozvani oporavak bez rasta zaposlenosti? Pokazaće vreme.“
- pročitajte još: Ruska satisfakcija za aroganciju Zagreba?
Stabilizacija javnih finansija, odnosno smanjenje budžetskog deficita i udela javnog duga u BDP, Hrvatskoj se, baš poput turističke sezone, „dogodilo“ zbog ostalih povoljnih ekonomskih kretanja – više nego što je Vlada zaista poradila na konsolidaciji državnih finansija, smatra dr Tomić. „Ipak, izlazak iz Procedure prekomernog deficita (EDP-a) u kojem je Hrvatska bila od januara 2014, govori u prilog tome da i Evropska komisija veruje da je konsolidacija javnih finansija trajnija pojava“.
Ilustracija nesposobnosti i korupcije
Nezavisni ekonomski analitičar Domagoj Mihaljević ističe da je sprečavanje uvođenja poreza na nekretnine, uz Agrokor, najvažniji događaj godine. „Taj porez koji je sam po sebi problematičan iz više aspekata, s vrlo nejasnim i diskrecionim oblikom primene, predstavljao bi novi i uopšte ne mali izdatak za građane.“
Agrokor je, smatra Mihaljević, dobra ilustracija „sveukupne nesposobnosti i korupcije“. „Država je trebalo da nacionalizuje Agrokor i time u svoje ruke preuzme ulogu razvoja agro-industrijskog kompleksa koji je važan za strukturnu stabilnost ekonomije. Ovako je ekonomija stabilna, ali to je stabilnost groblja, kako je grčki ekonomist Kostas Lapavitas opisao stanje u Grčkoj“, zaključuje ekonomski analitičar Mihaljević.