Hrvatska: Desnica raste na nezadovoljstvu

Nedavni protest branitelja, seljaka i ribara nakon dugo vremena opet je skrenuo pažnju na desnu političku opciju u Hrvatskoj, onu desnicu koju bismo smestili negde na putu od vladajuće Hrvatske demokratske zajednice pa nadesno.

Antievropski pokliči, poziv na obranu nacionalnih interesa te povici protiv izdaje branitelja i ideala Domovinskog rata neki su od motiva kojima se tradicionalno služi hrvatska desnica. No, činjenice govore da te i takve stranke u Hrvatskoj zapravo nikada nisu zabeležile hvale vredne izborne rezultate. Štaviše, poslednji parlamentarni izbori završili su potopom desne političke opcije.

HSP, koji već godinama slovi za barjaktara takve političke struje, 2007. godine spao je na samo jedan saborski mandat, onaj danas počasnog predsednika stranke Ante Đapića kojeg je ovaj kasnije prepustio aktuelnom predsedniku Danielu Srbu. Od tada do danas prošlo je više od tri godine. Nezadovoljstvo i ogorčenje u narodu je nabujalo što prema evropskim iskustvima predstavlja idealno tlo za rast i bujanje desnice pa čak i one ekstremne.

Hoće li Hrvatska slediti evropski trend, očekuje li zemlju uoči parlamentarnih izbora ujedinjenje i jačanje desnog političkog spektra ili pojava ozbiljnije radikalne desnice? Predsednik HSP-a Daniel Srb ne poriče da se radi na okrupnjavanju desnih snaga. Već je potpisano pismo namere o zajedničkom izlasku na predstojeće izbore s Autohtonom hrvatskom strankom prava i Hrvatskom čistom strankom prava.

Antievropska retorika kao recept za uspeh

Srb izglede za uspeh vidi i u zaoštravanju antievropske retorike ističući da se Hrvatskoj ulazak u Evropsku uniju ekonomski i privredno jednostavno ne isplati. Usprkos antievropskoj retorici, odbacuje etiketu radikalne ili krajnje desnice nazivajući takve prideve tek podvalama političkih protivnika i stranci nesklonih medija.

Dakle, evroskeptici mogu očekivati da će na izborima biti ponude, ali hoće li biti i potražnje? Dosadašnje iskustvo govori da bi trud mogao biti uzaludan, ali treba reći da Hrvatska poslednjih godina nije bila u većem ekonomskom glibu koji iza sebe ostavlja hiljade birača razočaranih u pređašnju i postojeću političku elitu.

U poslednjim istraživanjima javnog mišljenja oko 40 posto ispitanika izjasnilo se protiv ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, ali kada treba glasati za one stranke i opcije koje nude upravo takav plan i program, podrška izostaje.

HDZ više ne kontroliše desnicu

Goran Čular, profesor na Fakultetu političkih nauka, govori da slabost desnice valja tražiti u specifičnom političkom razvoju zemlje gde je vremenom došlo do odmaka HDZ-a od krajnje desnih elemenata nakon čega je usledio obračun s onim strankama koje su ostale na tom, za Sanaderov HDZ, više nepoželjnom političkom prostoru.

„HDZ je odigrao vrlo veliku ulogu u disciplinovanju ili kontroli krajnje desnice. U proteklih dvadeset godina strategijom uključivanja, izolovanja, kupovanja i manipulisanja uspevao je da otupi oštricu radikalne desnice iako je u biračkom telu uvek bilo i još uvek ima potencijala za uspeh. S druge strane, radikalna desnica nikada nije uspela da proizvede ijednog značajnijeg aktera“, kaže Čular.

On govori da HDZ, zaokupljenim svojim nedaćama, možda više nije u stanju da kontroliše desnicu na način na koji je to do sada činio te da ujedno postoji i dobar deo HDZ-ovih birača koji samo čeka da ih neko privuče i pokupi desnom retorikom.

„Postoji veliko razočaranje načinom na koji je vlast funkcionisala od poslednjih izbora, toliko veliko da smo u situaciji da očekujemo izbore, a da je postojeća Vlada izgubila legitimitet, ali pitanje je hoće li se naći pojedinci i pokreti koje će uspeti da mobilišu birače. Postojanje mogućnosti ne znači da će se ona i iskoristiti“, smatra Čular.

Postoji li zapravo u Hrvatskoj radikalna desnica?

Može se reći da je krajnja desnica u Hrvatskoj s vremenom izgubila identitet. U prvoj polovici devedesetih godina hranila se na nostalgiji za ustaškim režimom, ali taj je izvor s vremenom presušio tako da je danas teško detektovati nešto što bi se u Hrvatskoj moglo nazvati radikalnim.

Čular kaže da evroskepticizam sam po sebi nije dovoljan da bi se neku stranku ili politički pokret nazvalo krajnje desnim. Oni motivi oko kojih se u Evropi okuplja radikalna desnica u Hrvatskoj ne postoje – poput oštre retorike usmerene prema imigrantima i imigrantskoj politici.

„Evroskeptične stranke i pokreti u Evropi su ravnomerno rašireni prema krajevima levog i desnog spektra. I na levici i na desnici postoje oni koji su protiv Evropske unije ili za njen sporiji razvoj kao zajedničke države. Evroskepticizam nije posebno desna tema, ali je istina da bi je radikalna desnica mogla koristiti“, zaključuje naš sagovornik.

Željko Sačić novi lider?

Braniteljski protest usmerio je pažnju na Željka Sačića, bivšeg zamenika komandanta Specijalne policije i jednog od organizatora protesta. Sačić poziva Vladu da odstupi, a građane da, kada za to dođe vreme, glasaju protiv ulaska Hrvatske u Evropsku uniju.

Takođe ne krije političke ambicije. Kaže da s HSP-om deli mnogo toga zajedničkog, ali u stranku nije ušao. Namerava da okupi branitelje, ribare, seljake i ostale nezadovoljnike pod svojevrsnim pokretom za spas Hrvatske. Sačić kaže da neće biti reč o stranci, već o nezavisnim listama okupljenima pod jednom zastavom i na zajedničkoj političkoj platformi. „Levo je kukuriku koalicija, desno je HDZ, u sredini nema nikoga. Ovo je u biti treći put, treća opcija.“

Autor: Goran Prokopec, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević