1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrvatska: Bluz radničke klase

Hrvatski branitelji i seljaci danas ponovo protestuju. Oni su duboko nezadovoljni odnosom vlade prema njima i najavljuju da će u budućnosti tražiti odlazak vlade Jadranke Kosor. Gde su koreni hrvatskog nezadovljstva?

Novi protest u centru Zagreba

Novi protest u centru Zagreba

Rast cena hrane, goriva, brojka od gotovo 335 hiljada registrovanih na Hrvatskom zavodu za zapošljavanje svakako su dobar motiv za novi protest branitelja, seljaka, ribara i ostalih nezadovoljnika, ali nikako i jedini jer motiva za izlazak na ulicu ima kao nikad pre. Za razliku od protesta od pre dva dana pred zagrebačkim Markovim trgom, subotnji protest u Zagrebu prijavljen je kako zakon nalaže i organizovan od strane manje poznate Udruge hrvatskih branitelja 1990-1996, a podržan od strane pokreta Stop progonu hrvatskih branitelja.

Protiv Evropske unije

Slučaj vukovarskog branitelja Tihomira Purde bio je samo okidač, ali ne i jedini motiv da se ljudi pozovu na ulice. Željko Sačić, bivši pomoćnik zapovednika Specijalne policije, a danas svojevrsni portparol pokreta, objašnjava šta muči braniteljsku populaciju koja je se okuplja na protestu. Tu je ogorčenje zbog privrednog pojasa koji nije proglašen, zbog brodogradilišta kojima se brani da grade brodove, zbog trpanja društvenog bogatstva u džepove pojedinaca i ne samo to.

„Naši seljaci su bačeni na kolena jer se uvozi hrana od preko dve i po milijarde dolara iz Evropske unije i drugih zemalja zbog sniženih carina. Ograničavaju se kvote u šećeru, u proizvodnji vina, maslinovog ulja. Grupacija ljudi koja organizuje ovaj protest Evropsku uniju doživljava kao jednog uzurpatora, kao tvorevinu koja ne želi hrvatske građane u Evropskoj uniji, već joj je interes samo da dođe do teritorija i prirodnih bogatstava Hrvatske. Za nas je to frustrirajuće, neprihvatljivo i preduzećemo sve što je u našoj moći i u okviru demokratskih mogućnosti da budemo protiv ulaska u Evropsku uniju“, priča Sačić.

Još konkretnije, Sačić govori kako će kada dođe do referenduma o ulasku u EU pozvati građane da zaokruže NE. Od Vlade, kaže, ne tražiti da podnese ostavku, ali joj nudi mogućnost za častan odlazak, a samim tim i raspisivanje prevremenih izbora. Iako se u isto vreme, ali na drugom mestu, okuplja sedamnaest braniteljskih udruženja, Sačić tvrdi da ta činjenica ne ide u prilog onima koji govore o raskolu u braniteljskim redovima.

„To su samo čelnici braniteljskih udruženja, samo predstavnici branitelja koji su finansijski vezani za Vladu jer im Vlada godišnje dodeljuje 17 do 18 miliona kuna za raznorazne projekte. Oni već godinama žive na toj apanaži i da ne izgube svoje privilegije moraju da budu uz Vladu iako nas mnogi od njih potajno podržavaju.“

Čoveku je ostalo jedino da uzme štranjku i da se obesi

Tomislav Pokrovac, predsednik Sindikata hrvatskih seljaka, nije mogao ili nije hteo da otkrije koliko seljaka očekuje na protestima, ali zato nije krio šta muči članove njegovog sindikata, ali i seljačku populaciju uopšte. Prvenstveno namerava da da podršku braniteljima, ali će progovoriti i o onom što tišti hrvatskog seljaka, a to su, pre svega, subvencije.

Pokrovac podseća da su prošlogodišnji podsticaji za pšenicu, kukuruz i ostale osnovne poljoprivredne kulture obećani u iznosu od 2.250 kuna po hektaru. Ali kaže da ih je država izigrala i obećanu svotu opteretila raznoraznim davanjima tako da seljaci na ruke očekuju negde oko 1.700 kuna. Upozorava i na nedostatak strategije razvoja sela i poljoprivrede, a nije došao ni obećani povrat kapitalnih ulaganja u iznosu od 30 do 40 posto.

„Banke sedaju na račune, sedaju na kuće, na farme. Čoveku je ostalo jedino da uzme štranjku i da se obesi. Ljudi dolaze u situaciju da više ne mogu da servisiraju svoje osnovne životne potrebe poput struje, vode, gasa, telefona.“

Ali, šta dalje? Pokrovac kaže da su Vladi dali ultimatum do 28. ovog meseca u kojem od nadležnih traže da se uhvate u koštac s problemima seljaka, a u suprotnom će zatražiti da se Vlada povuče. No, ako do toga ne dođe? Ne otkriva strategiju, već samo kaže da će biti svega i svačega, a vladajuće upozorava da nije pametno olako shvatati nezadovoljstvo građana poput onog iskazanog na Markovom trgu. „Njima je to bilo smešno kao što je bilo smešno Gadafiju i ostalima. Dalje neću komentarisati.“

Hrvatska neće postati Grčka

Političkog analitičara Višeslava Raosa pitamo da li vladajući treba zaista da se plaše grčkog, libijskog ili nekog drugog sličnog scenarija? „Hrvatska vlada ne bi trebalo da strahuje da će je neko srušiti na ulici, ali je ovo svakako zabrinjavajuće za njih, njihov rad i za njihov dovršetak mandata u zakonskom roku. Dakle, ovo je nešto što Vlada ne može da ignoriše na ovaj ili onaj način. Znamo da vladajuća stranka u braniteljima ima biračko telo i zato je svaki braniteljski protest direktan udarac na vladajuću stranku.“

Ulični okršaji sa snagama reda mogli su često da se vide u nemačkim, grčkim, italijanskim ili francuskim gradovima, ali retko ili nikako na ulicama hrvatskog glavnog grada. No, ispad od pre dva dana još uvek ne treba da zabrinjava jer nije bio masovan, nije bilo polupanih izloga, objašnjava Raos i dodaje da je nezadovoljstvo braniteljske populacije za vladajuće krajnje neugodna činjenica, ali teško da će ono dobiti neku značajniju političku dimenziju.

„Ne možemo jasno reći da braniteljska udruženja imaju jasan profil i viziju. Branitelji reaguju na događaje za koje smatraju da štete njihovoj populaciji, da ruši njihov ponos ili prava, ali nemaju jasnu političku viziju zbog čega je apsurdno govoriti o nekakvoj mogućoj stranci branitelja.“

A gde su tu sindikati? Nema ih jer su vođe sindikalnih organizacija današnji protest ignorisali smatrajući da probleme još uvek valja rešavati za zelenim stolom. Raosa takav scenario ne iznenađuje. „Gde se najviše otpuštalo? U privatnom sektoru. Kad govorimo gde se ljudima ne plaćaju plate i doprinosi, opet govorimo o privatnom sektoru. Dakle, sindikati koliko god da su jaki, ograničeni su na javni sektor gde nije bilo toliko otpuštanja, gde se ljudi ne osećaju nesigurno i ne mogu se poistovetiti s ovim protestima“, zaključuje naš sagovornik.

Autor: Goran Prokopec, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 26.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R4VI
  • Datum 26.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R4VI