Hrvatska štiti jugoslovenske ubice | Izbor iz štampe | DW | 29.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Hrvatska štiti jugoslovenske ubice

Prepiska između nove članice Evropske unije, Hrvatske, i centrale EU u Briselu oko spornog zakona tzv. „Leks Perković“, jedna je od važnijih tema današnje nemačke štampe. Špekuliše se i o mogućim "sankcijama".

default

Hrvatska

Nakon upozorenja iz Brisela da bi Hrvatskoj mogle da budu uvedene i sankcije ukoliko ta nova članica EU ne uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim, iz Zagreba se oglasio hrvatski ministar pravde. Orsat Miljenić je u pismu upućenom nadležnoj evropskoj komesarki Vivijan Reding naveo da će Hrvatska „preduzeti neophodne mere“. U pismu se, međutim, i dalje ne odgovara na pitanje kada će biti promenjen sporni zakon koji, po mišljenju Brisela i Berlina, štiti komunističke zločince.

Samo tri dana uoči ulaska u Evropsku uniju (1.7.2013), hrvatski Sabor usvojio je izmene zakona kojim je ograničio primenu evropskog naloga za hapšenje na vreme posle avgusta 2002, kada je Hrvatska započela pregovore sa EU. Time je onemogućeno izručenje Josipa Perkovića koga Nemačka tereti da je kao agent jugoslovenske tajne službe učestvovao u ubistvu hrvatskog emigranta i nekadašnjeg direktora INA-Marketinga Stjepana Đurekovića 1983. u Bavarskoj.

Senke komunističkih vremena

Filmstill Josip Perkovic

Josip Perković

„Činjenica je da je afera ugrozila kredibilitet Hrvatske. Stiče se utisak da se ta zemlja ne pridržava sporazuma i da u njoj kriminalci prolaze nekažnjeno. To ne doprinosi nastojanjima tamošnje vlade da privuče što više finansijskih sredstava iz Evropske unije i brzo se pridruži šengenskoj zoni“, piše Noje cirher cajtung.

„O motivima (premijera Zorana) Milanovića može samo da se spekuliše. Realna je pretpostavka da Perković, koji je i nakon raspada Jugoslavije, kao osnivač hrvatske tajne službe, ostao uticajna figura, još uvek može da računa na političku zaštitu u samim vrhovima vlasti. Njima u svakom slučaju nije u interesu rasvetljavanje mnogih ubistava među 'neprijateljskom emigracijom' koja su se dogodila u vreme Jugoslavije. Promenu sistema u Hrvatskoj nije pratila i promena elite, a crna poglavlja iz komunističkih vremena nisu otvorena. Za to vreme, bivši rukovodilac tajne službe Perković, i pored evropskog naloga za hapšenje, mirno živi u elitnom delu Zagreba, i u intervjuima se hvali da 'zna neke od najvažnijih ljudi u Hrvatskoj'. To mu je adut kojim pokušava da spreči izručenje Nemačkoj.“

Milanović mora da prizna poraz

Frankfurter algemajne cajtung podseća da Josip Perković nije jedini zvaničnik bivše tajne službe umešan u ubistva u Nemačkoj. „Između 1960. i 1989, jugoslovenska tajna služba, Udba, ubila je 65 Hrvata u inostranstvu. Pored toga, zabeleženo je i 20 pokušaja ubistva i četiri otmice. Titove ubice posebno su bile aktivne sedamdesetih i osamdesetih u Nemačkoj gde su se dogodila 22 ubistva Hrvata. Nijedno od tih ubistava nije procesuirano u Hrvatskoj, jer je tamošnje pravosuđe odbilo saradnju sa nemačkim vlastima.

Vrhovni sudija Pokrajinskog suda Bavarske Bernd fon Hajnčel- Hajneg optužio je 2008. godine tadašnjeg hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da se meša u 'slučaj Perković' tako što je vršio pritisak na dva svedoka koji žive u Hrvatskoj. Mesić je negirao te optužbe. Brojni bivši agenti Udbe angažovani su u bezbednosnim i obaveštajnim službama nezavisne Hrvatske, a komunistički zločini se, kao i pre, negiraju i relativizuju, pa čak i ocenjuju kao 'antifašizam'.

(Premijer) Zoran Milanović, čija Socijaldemokratska stranka rukovodi nestabilnom vladajućom koalicijom, sada se suočava sa porazom. Najpre je prošle nedelje optužio ministarku spoljnih poslova Vesnu Pusić, predsednicu Hrvatske narodne stranke (HNS) koja se javno založila za ispunjavanje zahteva komesarke EU Reding, optužio za nelojalnost, a onda je u utorak uveče u telefonskom razgovoru uveravao (predsednika EK Žozea Manuela) Baroza da će se Hrvatska pridržavati evropskog prava.“

Pripremio: Ivan Đerković
Odgovorni urednik: Jakov Leon