1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrtkovci - i dalje zločin bez kazne!

Ni nakon 18 godina u Srbiji još uvek niko nije odgovarao za proterivanje nesrpskog stanovništva iz sela Hrtkovci i iz celog Srema. A malo je i onih koji se maja 1992. godine i tih događaja uopšte seća. Zašto?

Sudi mu se i zbog proterivanja nesrpskog stanovništva iz Vojvodine

Sudi mu se i zbog proterivanja nesrpskog stanovništva iz Vojvodine

Činjenice da su na Đurđevdan, 6. maja 1992. godine u centru sela čitani spiskovi “nepodobnih” stanovnika Hrtkovaca hrvatske nacionalnosti, što je bilo okidač za iseljavanje katolika iz Srema, danas se u Srbiji gotovo niko zvanično i ne seti.

Jedna od retkih je nevladina organizacija Vojvođanski klub iz Novog Sada, čiji predsednik Đorđe Subotić za Dojče vele kaže: “Osamnaest godina je prošlo, promenila se vlast, ali se suštinski ništa nije promenilo: niko ko je učestvovao u progonu vojvođanskih Hrvata i Mađara iz Srema, iz Hrtkovaca - nije procesuiran.”

Subotić se priseća tih dana: “Noću, lupaju na prozor i viču: ‘Ustašo, seli se, šta čekaš!’, ‘Seli se, ili biraj dijete koje ti je draže’… Zaticali su zaklanog psa na pragu, s porukom: ‘Seli se, šta čekaš’… To su bili strašni dani!”. Novinarka Nadežda Gaće sa grupom beogradskih intelektualaca, otišla je krajem maja 1992. godine u Hrtkovce da podrži katoličko stanovništvo: “Naravno, išli smo sa razlogom. Jer u to vreme su Šešeljeve paravojne formacije (za koje ja ne bih rekla da su paravojne jer su imale podršku države Srbije u to vreme), vršile strahovit pritisak na građane hrvatske nacionalnosti i to ne samo u Hrtkovcima, već i u drugim mestima po Vojvodini.” Tribina podrške, međutim, bila je prekinuta… “Van Doma kulture, pripadnici Šešeljeve garde pravili su nemire, izgrede, urlali su, bacali su neko kamenje. Vladala je atmosfera straha kod građana druge nacionalnosti“, kaže Nadežda Gaće. Predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom sudi se, između ostalog i za proterivanje nesrpskog stanovništva iz Vojvodine.

Iako ne postoje precizni podaci, procenjuje se da je u periodu od 1991. do 1995. godine pre svega iz vojvođanskog dela Srema proterano oko 30.000 katolika. Proterani sremci uglavnom se nikada nisu vratili svojim domovima. Danas u Hrtkovcima živi oko 70 odsto Srba, oko devet odsto Mađara i manje od osam odsto Hrvata. Pre rata, u selu je živelo oko 41 odsto Hrvata, 19 odsto Mađara i 17 odsto Srba.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 06.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NFRn
  • Datum 06.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NFRn