Hronika jedne propasti | Politika | DW | 08.01.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hronika jedne propasti

Otvaranje novog berlinskog aerodroma Vili Brant biće odloženo po četvrti put, potvrdilo je nemačko Ministarstvo saobraćaja. Aerodrom je do sada „progutao“ milijarde evra, a ne zna se koliko će na kraju da košta.

Pod „berlinskim aerodromom“ podrazumeva se zapravo aerodrom Berlin-Brandenburg koji zajednički grade grad-pokrajina Berlin i pokrajina Brandenburg u čijem središtu se on nalazi. Novi aerodrom treba da zameni dva mala aerodroma, Tegel i Šenefeld, koji su se u Istočnom i Zapadom Berlinu koristili u vreme kada je Nemačka bila podeljena. Ovaj aerodrom bi trebalo da bitni doprinese povećanju kapaciteta vazdušnog saobraćaja u Berlinu i oko njega. Odmah po ujedinjenju Nemačke je postalo jasno da je prestonici potreban veliki aerodrom. Konkretan arhitektonski plan je završen 2004. u Ministarstvu Brandenburga za infrastrukturu i prostorno planiranje. Lokacija na kojoj se nalazi delom obuhvata stari aerodrom Šenefeld koji se proširuje – preostala dva berlinska aerodroma, Tempelhof i Tegel, zatvaraju se.

Obećana zemlja

Opozicija traži od gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta da podnese ostavku

Opozicija traži od gradonačelnika Berlina Klausa Voverajta da podnese ostavku

Do odluke u korist Šenefelda došlo je pod pritiskom tadašnje nemačke vlade – pre toga je ovaj aerodrom bio sedmi na rang-listi podesnih lokacija. Njegov vlasnik je firma FBB – (Aerodrom Berlin Brandenburg d.o.o.) u kome po 37 procenata vlasništva imaju pokrajine Belrin u Brandenburg, a preostalih 26 procenata – Savezna Republika Nemačka. Od samog početka, gradnju su pratile greške u planiranju, propusti i javašluk. Još i pre nego što je doneta odluka o izboru aerodroma Šenefeld za objekat od koga će nastati novi aerodrom, firma FBB je „proširila“ njegovu teritoriju za 100 hektara zemlje kupljene za 200 miliona evra – što je bila previsoka cena. I, po mnogima, bačen novac: to zemljište aerodrom do danas nije koristio ni na koji način.

Građani tuže – bez uspeha

Još pre početka građevinskih radova u Šenefeldu, bilo je natezanja oko moguće privatizacije projekta. 1997, raspisan je odgovarajući konkurs na koji se prijavilo 20 preduzeća i sedam konzorcijuma; na konkursu je 1999. pobedio esenski koncern „Hohtif“, ali je Viši pokrajinski sud poništio tu odluku zbog jedne nepravilnosti u postupku dodele. Drugi pokušaj privatizacije posla beležimo 2002. godine, ali je država morala da „Hohtifu“ plati 40 miliona evra kao obeštećenje zbog posla koji je propao tri godine pre toga. Bila je to velika suma – iz džepova poreskih obveznika – pa je FBB rešio da nastavi posao u sopstvenoj režiji. Taj nastavak se pretvorio u maratonsku trku sa preponama: početak radova je odložen najpre zbog odluke suda iz 2005 - uvažena je tužba 4000 protivnika gradnje novog aerodroma. Mnogi su se bunili zbog buke, mnogi zbog toga što su morali da se isele iz obližnjih mesta Dipenze i Zelhov. Više sudske instance su, međutim, odbacile tužbu građana.

Troškovi skandalozno rastu

Već u oktobru 2007. ispostavilo se da će gradnja novog terminala koštati mnogo više od budžetom predviđenih 630 miliona evra. Prva lopata zemlje kojom je obeležen početak gradnje iskopana 5. septembra 2008. Ubrzo je jedna od firmi koje su učestvovale u arhitektonskom planiranju bankrotirala, a ispostavilo se da aerodrom onako kako je isplaniran neće zadovoljiti bezbednosne kriterijume koji su u međuvremenu pooštreni. Umesto novembra 2011, kao novi termin za otvaranje aerodroma naveden je 3. jun 2012. Tada je već bio u toku i novi spor građana i FBB oko koridora za letenje, jer se ispostavilo da se koridori nisu poklapali sa onima koji su prvobitno najavljeni, kao i zbog avionske buke. Usledili su protesti stanovnika naselja koja okružuju aerodrom, kao i nova sudska tužba. Savezni upravni sud je u oktobru 2011. doneo odluku kojom se dozvoljavaju noćni letovi – iako ne tokom čitave noći – i kojom građani moraju da prihvate koridore letenja onako kako ih odredi Savezni zavod za nadzor bezbednosti vazdušnog saobraćaja. Građanske inicijative su najavile nove proteste.

„Grobnica za milione evra“

Mediji zovu novi aerodrom „grobnicom za milione evra“

Mediji zovu novi aerodrom „grobnicom za milione evra“

U maju 2012. se ispostavilo, ni manje ni više, nego da novi aerodrom – nema ispravnu protivpožarnu zaštitu. To je navedeno kao razlog novog odgađanja otvaranja objekta na 17. mart 2013. Mnogi stručnjaci, međutim, smatraju da je protivpožarna zaštita samo jedan od razloga odgađanja i da ima i drugih nedovršenih delova terminala kao što je, na primer, automatsko vođenje prtljaga. Tadašnji šef planiranja gradnje, Manfred Kertgen, smenjen je – uz otpremninu od 180.000 evra. U avgustu 2012. je već bilo jasno da novom i nedovršenom aerodromu preti bankrot. Mesec dana kasnije, za novi termin otvaranja objekta je proglašen 17. oktobar 2013. Država „pumpa“ dodatni novac u projekat, sve je više nepredviđenih troškova. Na primer, zbog odlaganja je iz podzemnih rezervoara u Šenefeldu moralo da se ispumpa milion litara kerozina. Poslednja faza građevinskih radova je morala da se nanovo isplanira. Mediji zovu novi aerodrom „grobnicom za milione evra“.

Mali je, loše napravljen i - tone…

U novembru 2012, više stručnjaka je zaključilo da je novi aerodrom zapravo – premali(!) i da će već 2014. biti prekoračen planirani kapacitet od 27 miliona putnika godišnje. Ispostavlja se i da čitav aerodromski teren nije bio dobro istražen, da ispod površine zemljišta ima previše peska i da su podzemne vode bliže toj površini nego što bi trebalo, ukratko: da aerodrom ubrzo može da počne da tone u zemlju. U međuvremenu su na građevini poginula četiri radnika, pa je morao da se preispita čitav koncept obezbeđenja radova. Pred kraj prošle godine je bilo jasno da će čitav projekat, umesto 2,8 milijardi, koštati najmanje 4,3 milijarde evra. Građevinska inspekcija posle poslednje kontrole aerodroma objavljuje porazan izveštaj. U njemu piše da se hiljade kvadratnih metara prostora nalaze u potpuno sirovom stanju. Uočen je i niz tehničkih nedostataka i građevinskih grešaka. Opozicioni poslanici Bundestaga su zbog poslednjeg odgađanja pozvali gradonačelnika i premijera grada-pokrajine Berlina Klausa Voverajta da podnese ostavku. Sada je jasno: od novog aerodroma neće biti ništa pre 2014, a ko zna kakva će saznanja doneti godina koja je pred nama…

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković