Hrast iz staklenika

Ni stručnjaci za klimu ne mogu tačno da predvide, šta će se događati u budućnosti, ali moguće je da će već negde oko 2080. u nekim delovima Nemačke vladati klima kakva se danas može naći na Mediteranu, dakle sa mnogo manje padavina i uz više temperature. Šta će to značiti za biljke? Hoće li se "preseliti" na severna, hladnija područja - ili će izumreti?

Drveće nema noge

Silvi Hermann i Stefan Kloc iz Centra za istraživanje životne sredine Helmholc u Haleu su naučnici koji dobro znaju što znači strpljenje. Kod biljaka vrede druge vremenske odrednice nego kod ljudi i dok se u 100 godina promene čitave generacije naučnika, za jedan hrast je to tek deo njegovog života. Kad se postavi pitanje, kako će na drveće uticati klimatske promene, ne treba biti baš veliki stručnjak da bi se znalo kako jedna bukva ne može tek tako uvući svoje korenje i "odšetati" na mesto koje će joj klimatski više odgovarati. Ali ovi naučnici mogu satima da objašnjavaju složene odnose biljaka, drveća i životinja.

Stefan Kloc kaže da neki leptiri neće imati nikakvih problema i sa toplijom klimom, ali ako nestane drvo, koje je imalo važnu ulogu u produžavanju njihove vrste, onda će i ti leptiri izumreti.

Stablo koje nerado odaje tajne

Silvia Herman u svojoj laboratoriji ima čitav niz staklenika sa frižiderima. Bolje rečeno, ti uređaji izgledaju kao sistemi za regulisanje temperature, ali ovde služe kao sredstvo koje kontroliše okruženje u kojem se uzgaja drveće. Naučnici su ponosni što u ovim komorama raste na stotine hrastovog drveća. Jer to je drvo koje je posebno teško za proučavanje, ne samo zbog njegovog izuzetno dugog životnog veka, nego i zato što nerado raste u laboratoriji. Mnogi naučnici se zato radije bave manje zahtevnim drvećem poput jablana, ali u Haleu nedostaju ni od hrasta.

"Imaju lepe, zelene listove, ali u ovoj fazi još nemaju korenje", pokazuju nam u laboratoriji teglice sa malim hrastovim drvcem. Za nekoliko sedmica će ovo drvce biti presađeno, negde gde će moći da puste korenje, a onda počinje i pravo istraživanje. Kako će, na primjer, hrast podneti neobično hladno leto? Rasveta u komorama ostaje duže upaljena i prilagođava se letnim danima, ali temperatura ne prelazi 17 stepeni Celzijusa. I zaista, hrast reaguje tako što mu lišće žuti kao u jesen, mnogo ranije nego što bi trebalo.

"Nemoguće" promene u nemačkim šumama

Baš zbog tog dugotrajnog prirodnog procesa ni naučnici ne žure sa zaključcima. U svakom slučaju su i u prirodi primetili da neka stabla iste vrste podnose razlike u vlagi i temperaturi mnogo bolje nego druga. Šta je razlog tome? U laboratoriji se redovno uzimaju i genetski uzorci biljaka jer se ne zna, postoji li možda neki "gen za temperaturu"?

U svakom slučaju, naučnici su prilično sigurni da će se struktura šuma kakve danas poznajemo, promeniti. Neko drveće će izumreti, posebno ako klimatske promene budu tako brze, kako najavljuju ekolozi i klimatski stručnjaci. Šansi da drveće, prirodnim putem, tokom jednog veka, nađe utočište sa jednog mesta na drugo. Dakle, tamo će biti dovoljno hladno. Kloc procenjuje da će do 2080. u najgorem slučaju, 50 odsto stabala u šumama, biti druge vrste nego što je danas.

Jer već se događaju nemoguće promene: Danas se i smokve i masline mogu naći kako rastu po Nemačkoj, a Kloc svedoči kako je već na jugu Alpa video i palme koje su uspele da prežive i prezime u zaštiti hrastove šume.

Ugrožena smreka

Koliko god da još uvek postoji spor oko toga, koliko je čovek kriv za klimatsku promenu, toliko je sigurno da je baš čovek kriv što će na čitavim područjima nestati stabla. Jer nisu toliko ugroženi ni hrastovi, koliko zimzeleno drveće poput smreke. Nakon Drugog svetskog rata su čitava područja zasađena stablima smreke, koja je brzo rasla i stvarala drvo za građevinu u zemlji koja se obnavljala. Osobito na manje vlažnim, nizinskim područjima se vidi kako ta stabla već masovno gube iglice.

Stručnjaci iz Halea već dugo pokušavaju da uvere tamošnje stanovništvo da se tu malo toga može učiniti, jer je smreka već od početka bila loš izbor. Bilo bi mnogo bolje da su zasadili bukve, drveće koje se bolje "snalazi" u takvom podneblju. Ali i kod saveta, šta činiti, naučnici moraju dobro da razmisle. Jer, previše je nepoznanica, ne samo o biljnom i životinjskom svetu, nego i kako će se vreme promeniti. Svedoci smo sve češćih oluja, razdoblja obilnih padavina koje potkopavaju šumsko tlo, ali i razdoblja snažnih vetrova koji obaraju drveće.

Zapravo jedini savet koji naučnici mogu dati jeste da, posebno kod pošumljavanja, treba ostaviti da raste što je moguće više različitih vrsta drveća. Neka će se osušiti i nestati, ali ona koja će se prilagoditi, zauzeće njihovo mesto. Stručno bi se to moglo nazvati "raspršivanje rizika", ali to nam jedino preostaje. Čak i ako se otkrije hrastov "gen za toplinu", potrajaće sigurno nekoliko stotina godina dok taj "super-hrast" ne zameni ona stabla koja će uginuti.

Autori: Klaudia Rubi / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Jakov Leon